ШТА ЈЕ ИСПОД ПОЈАВНОГ? Изложба слика "БАД NEWS" Бориса Лукића

Заиста, у медију се већ садржи и порука. Прошло је пола века од кад је Маршал Маклуан поручио да медиј, а не садржај, треба да буде оно чему се мора посветити већа пажња. Тако нам се поставља питање као публици, посебно као уметничкој публици, да ли смо сазрели довољно да коначно померимо границе наше перцепције уметничког дела, и уживања у њему, до разумевања онога што се налази дубље, испод појавног?

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Ту се управо налазимо на нивоу на којем схватамо да дело Бориса Лукића постаје слојевито и почиње да нам открива комплексност теме која се очитује на актовима са натписима. Значење тих натписа толико је опште, толико пута смо га били свесни, да би њихово читање ван контекста у које их аутор ставља било бесмислено, лишено снаге. Такође, ове речи нас већ деценијама узнемиравају опасном могућношћу да буду погрешно употребљене, јер су пуно пута биле погрешно употребљене у двадесетом веку, и сметале би нам да их видимо на транспарентима, зидовима, новинама, политичким кампањама, вестима... или на уметничким делима које те речи приказују у поменутим контекстима. Али шта се са свим тим појмовима дешава када су они пароле на нагом женском телу, крици које сваки модел сам за себе одабира?

Вратимо се питању медија, средства, носиоца поруке. У случају дела Бориса Лукића, на првом нивоу тај медиј је слика (паинтинг), уље на платну. Шта нам оно поручује? Свакако наставак вековне традиције западноевропског сликарства, посебно фигурације, акта. Није ли Лукић учио од великих мајстора у нади да ће прво као посматрач, а затим и као сликар, померити границе које смо споменули као границе које и публика мора померити? Да ли је перцепција акта еволуирала, и да ли смо спремни за ново читање?

Испод појавног, испод "уља на платну", налазимо медиј који је и у ликовном смислу носилац поруке. Женско тело постаје оно што је првобитно било платно, а сликарски посао, рад са четкицом, је оно што на овом дубљем нивоу постаје натпис. Не насумичан натпис, не случајан и не без јаке везе са моделом - јер ови натписи су поруке модела, а не поруке сликара. Да ли је тиме жена проговорила са слике, и коначно узела улогу носиоца поруке?

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Лукићеве слике нису само наставак традиције западноевропског акта, али су настале као последица пажљивог читања те традиције са намером да се она продужи на иновативан начин. У духу времена, жена у улози модела престаје бити неми објект намењен искључиво мушком посматрачу.

Отварање изложбе у уторак, 28. марта у 19.00х
Изложба траје до 15. априла 2017. године
Галерија Дома омладине Београда

Мистериозни савез који је променио свет уметности (ФОТО/ВИДЕО)

Борис Лукић (рођен у 1985. у Сарајеву, БиХ), мастерирао на Академији уметности у Новом Саду. Борис ради у медију фотографије, слике, скулптуре, цртежа и понекад меша медије. Тренутно је највише фокусиран на сликарству. Он се ослања на уметнике као сто su Velasquez i Courbet kao и на поп и контра културу. Борис се углавном бави визуелним представама човека у савременом свету. Он меша временски проверене традиције и модерне mass слике и тако ствара моћне визије класичног изгледа и контраверзног садржаја.