"Моја сестра" Сцена на српском језику у холивудском хиту која и после 84 године изазива језу

Холивудски хорор филм "Људи мачке" (Цат Пеопле) из 1942. године користи фантастичну причу о жени која потиче од народа способног да се претвара у мачке како би изградио мрачно, митологизовано виђење српске историје. 

У основи наратива налази се слободна и историјски нетачна интерпретација легенде о Јовану Ненаду и сељанима који су, након поробљавања, наводно посегли за вештичарењем и ђаволским култом. 

Срби у филму "Људи мачке"

Прича о Српкињи Ирени, која верује да је потомак расе људи чији се припадници претварају у мачке када се сексуално узбуде, преточена је у једно од најутицајнијих остварења класичног хорора раног Холивуда. 

Радња филма почиње у зоолошком врту Централ парка у Њујорку, где српска модна дизајнерка Ирена Дубровна црта црног пантера. Њену пажњу привлачи морнарички инжењер Оливер Рид, који јој прилази и започиње разговор, након чега га она позива на чај у свој стан. 

Приликом њиховог одласка, камера се задржава на једном од Ирениних цртежа, црном пантеру набоденом на мач, чиме се већ у уводним минутима наговештава мрачна симболика филма. 

У Иренином стану Рид примећује скулптуру средњовековног ратника на коњу који на врху мача држи набодену велику мачку. Ирена објашњава да је реч о "краљу Јовану од Србије", што се заправо односи на историјску личност цара Јована Ненада, који је у Банату, након Мохачке битке 1526. године, прогласио обновљено, али краткотрајно Српско царство. 

Према легенди коју Ирена препричава, а која се не уклапа у познате историјске чињенице, хришћански становници њеног родног села били су поробљени од стране Мамелука, након чега су се постепено окренули вештичарењу и обожавању ђавола.

Када је Јован Ненад, по тој верзији приче, протерао Мамелуке и затекао "искварене" сељане, наредио је њихово погубљење, док су најлукавији и најпокваренији успели да побегну у планине. 

Велики успех филма

Филм је доживео огроман комерцијални и критички успех и данас има култни статус. 

Снимљен са буџетом од око 140.000 долара, у прве две године зарадио је приближно четири милиона, а укупно и знатно више, чиме је спасао студио који га је продуцирао од финансијског краха. 

Посебно је остала упамћена сцена са аутобусом, у којој Ирена прогони Алису, а која је ушла у историју кинематографије као техника позната под називом "лутоновски аутобус". 

Глумачка поставка

Главну улогу тумачи Симона Симон, француска глумица која је каријеру наставила у Америци. Кент Смит игра Оливера Рида, док лик Алисе Мур тумачи Џејн Рендолф, тада веома тражена глумица. 

У споредној улози Српкиње у ресторану појављује се Елизабет Расел, док терапеута игра Том Конвеј. 

Продуцент филма био је Вал Лутон, а режију потписује Жак Турнеур. 

Наставак

Две године касније снимљен је и наставак, "Клетва људи мачака" (The Цурсе оф the Цат Пеопле), који у своје време није постигао успех оригинала, али је деценијама касније стекао значајно поштовање филмских критичара. 

Једна од упечатљивијих сцена филма приказује разговор у ресторану "Београд", где се главној јунакињи потомак "људи мачака" обраћа на течном српском језику – детаљ који и данас изазива пажњу гледалаца и историчара филма.