ХИТЛЕРОВ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ, ФИРЕРУ СЕ ОБРАЋАО НА ''TI'' - Незамисливо моћан, а доживео је неочекиван крај!
Један од највише рангираних појединаца који су били блиски Адолфу Хитлеру био је и Ернст Рем, ветеран из Првог светског рата, вођа Штурмабтајлунга - нацистичких јуришних одреда и близак фиреров пријатељ
Као и многи други рани чланови Националсоцијалистичке радничке партије Ернст Рем је био ветеран из Првог светског рата и борио се на Западном фронту. Током 1919. године учланио се у Немачку радничку партију која је касније прерасла у Националсоцијалистичку радничку партију и ту је упознао Адолга Хитлера. Њих двојица су ускоро постали блиски пријатељи и сарадници.
УПУСТВО ЗА ЉУБАВ према људима Фјодора Михајловића Достојевског - Сети се да си и ти човек
ДАН КАДА ЈЕ ИВО АНДРИЋ ДОБИО НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Речи које је изговорио пре 95 година и сад одзвањају
РОМЕО И ЈУЛИЈА СА ЦЕТИЊА: Њихова љубав ушла је у легенду, а раставила их је трагедија већа од Шекспирове!
Рем је учествовао у пропалом Пивничком пучу 1923. године. Након тога је осуђен на петнаест месеци затвора због издаје, али је пуштен на условну слободу. Био је један од најчешћих посетилаца Хитлера док је он служио своју затворску казну и од њега је добио одобрење да оснује и развија СА – паравојну јединицу Јуришних одреда Нацистичке партије и припреми све за успињање на власт након Хитлеровог изласка из затвора.
До 1933. СА је бројао око три милиона припадника, што је Рему дало велику моћ. Са друге стране, осталим високим члановима партије, Рем је представљао претњу. Ово је било нарочито изражено у случају Хајнриха Химлера, вође SS-a, јединице која је бар по бројности била много мања од СА формација.
Једини који се Хитлеру обраћао са “ти”
Ипак, Рему је била довољна подршка Хитлера. Он је био једини који је великог вођу смео да зове Адолф. Сви остали су га звали “мој фиреру”.
Тврдокорним нацистима Рем је сметао и из још једног разлога. Он и његов заменик Едмунд Хејнс били су хомосексуалци, и њихово понашање је за многе било неприхватљиво. Хитлеру, који је сигурно био свестан сексуалне орјентације свог друга, ово, бар у првим данима, уопште није сметало.
Међутим, њихов близак однос, као и чињеница да је Рем био једини који се тако понашао у присуству нацистичког вође, довели су до гласина да је и Хитлер хомосексуалац.
Након што је Хитлер 1933. године добио велику моћ након пада владе Курта фон Шлајхера, Рем је очекивао да ће се организовати друга револуција, установљена на чврстом социјализму. Много људи из СА су били из радничке класе, и имали су таква очекивања од Хитлера.
То се никад није догодило, зато што је Хитлеру била потребна помоћ крупних капиталиста, којима се не би свидела идеја давања већих права радницима. Тако су припадници Ремове јединици ускоро постали проблем за нацистичког вођу.
Ремов пад
Ернст Рем је направио највећу грешку у фебруару 1934. када је предложио да се Немачка војска интегрише у СА јединице. Високи армијски официри су били шокирани тим предлогом. Хитлер није имао велико поверење у њих, али је знао да му је потребна војска на његовој страни. Због тога је морао да одбије Ремов предлог.
Негде у то време, тројица нацистичких вођа кренула су да кују план за свргавање Ернеста Рема. Херман Геринг, Јосиф Гебелс и Хајнрих Химлер су у Хитлеровом пријатељу видели само претњу на свом путу ка моћи. Они су ускоро показали фиреру документа у којима се тврдило да Рем уз помоћ Француске планира да скине Хитлера са власти. Аутентичност ових докумената никада није потврђена, али није ни било важно…
Након тога, Хитлер је преломио. Убедио је Рема да жели да се састане са њим и осталим лидерима СА у Бад Висзеу 30. јуна 1934. године и да сви морају да дођу. Рем није посумњао да се против њега нешто планира.
Ноћ дугих ножева
Између 30. јуна и 2. јула, у ономе што ће касније постати познато као “Ноћ дугих ножева”, Рем и сви виши официри СА су ухапшени. Већина је одмах убијена. Хитлер је међутим, оклевао са погубљењем свог старог пријатеља. Уместо тога, понудио је Рему да се сам убије.
Након што му је предочена ова опција, Рем је наводно рекао: “Ако ћу бити убијен, нека то Адолф уради сам”.
Када су се егзекутори вратили у Ремову ћелију нашли су га како стоји, са испршеним голим грудима у знак пркоса. SS потпуковник Михаел Липерт му је пуцао у срце.
У чистки је страдало најмање 85 људи, мада се коначан број страдалих процењује на стотине, а више од хиљаду противника режима је ухапшено. Хитлер је дао легитимитет овом чину кратком објавом у којој је тврдио да су припадници Јуришних одреда проглашени кривим за изопаченост, перверзију и неку врсту завере, иако није било помена о евентуалној побуни.
Све ово дешавало се пуних пет година пре отпочињања Другог светског рата.