Како је славни редитељ Ђођре Кадијевић оживео српску историју и створио култне ликове Карађорђа, Милоша и Вука
Његова стручност и академска позадина омогућили су му да историјске великане не бира само по глумачком умећу, већ по дубокој, визуелној сродности.
Истакнути српски редитељ, сценариста и историчар уметности Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду, у 94. години.
Његов одлазак означава крај епохе, али оставља неизбрисив траг у домаћој кинематографији због маестралног оживљавања историје и непогрешивог одабира глумаца за улоге Карађорђа, Милоша Обреновића и Вука Караџића.
Велики уметник и добитник Златног печата Југословенске кинотеке, рођен је 6. јануара 1933. године у Шибенику. Поред тога што је оставио дубок траг у црном таласу и режирао култне хороре "Лептирица" и "Свето место", Кадијевићев највећи тријумф лежи у историјским спектаклима.
Његова серија "Вук Караџић" овенчана је наградом Гран-при Европе у Риму, а његов осећај за визуелно и психолошко препознавање ликова остаје недостижан пример редитељске интуиције.
У част његовог богатог опуса, Југословенска кинотека најавила је велику ретроспективу његових филмова за септембар.
Тајна савршеног кастинга из угла историчара уметности
Како су Марко Николић, Александар Берчек и Предраг Мики Манојловић постали синоними за најзначајније личности српске историје?
Кадијевић, који је по образовању био историчар уметности и ликовни критичар, објаснио је да је у избору глумаца кључну улогу имало његово изоштрено чуло посматрања и "култ према карактеру физиономије".
Његова стручност и академска позадина омогућили су му да историјске великане не бира само по глумачком умећу, већ по дубокој, визуелној сродности.
Марко Николић као Вожд Карађорђе: Од партизанског "митраљесца" до вође устанка
Када је Кадијевић понудио улогу Карађорђа у филму "Карађорђева смрт" (1983) Марку Николићу, глумац је био запрепашћен.
Познат до тада претежно по улогама из партизанских филмова, Николић није видео себе у кожи српског Вожда.
Кадијевић се присетио ове анегдоте са снимања:
"Питао ме: 'Бога ти, откуд то, па ја Вожд код тебе?' Ја му кажем: 'Иди у шминкерницу, па се онда погледај у огледалу.' Када је завршено шминкање, када је добио бркове, он се сам нашао у чуду."
Гледаоци и данас неретко поистовећују лик правог Вожда са Николићевим лицем, што је доказ Кадијевићевог бриљантног кастинга.
Александар Берчек и Мики Манојловић: Суштина Милоша Обреновића и Вука Караџића
Рола кнеза Милоша Обреновића припала је Александру Берчеку, а Кадијевић је истакао да је то био лак избор:
"За Берчека је било лакше, јер он има једну ненаметљиву, али врло убедљиву сличност... Поред тога, он има огроман глумачки таленат, да се у потпуности идентификује са Милошем и да осети његову драму, која траје у њему."
Сличан принцип примењен је и при одабиру Предрага Микија Манојловића за улогу Вука Стефановића Караџића.
Физичка сличност, таленат и харизма учинили су да се глумац потпуно сједини са ликом језичког реформатора.
О том невероватном стапању глумца и историјске личности, Кадијевић је пренео Манојловићеве речи:
"Он се касније у једном интервјуу изјаснио: 'Да, ја сам заиста био Вук'. Дакле, он је ту идентификацију постизао док је играо пред камером."
Смрт Ђорђа Кадијевића представља ненадокнадив губитак, али његова ремек-дела настављају да сведоче о јединственом ствараоцу који је, спајањем ликовне уметности и филма, целокупној нацији даровао жива лица њене прошлости.