ИМЕНА ЗА СВАКО ПОШТОВАЊЕ: Управо 17. новембра је рођено највише ФИЛМСКИХ ГРОМАДА (ФОТО+ВИДЕО)
Најважнији датум историје филма?
“Дођу тако понекад времена, када памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати.” - Иво Андрић
Е па исто тако дође датум када се роди булумента филмских делатника, са свих меридијана и из свих одсека стварања седме уметности или помагања истој. Тај датум је данас, пошто 17. новембар нам већ скоро 100 година доноси заљубљенике у филм који га чине бољим и због којих нам одлазак у биоскоп и даље представља празник. Ко зна, можда се у овим тренуцима рађа још један...
А листа данашњих рођенданџија је велелепна. Навешћемо само поједине, а ако случајно изоставимо неку огромнину, онда следеће године сигурно нећемо. Дакле, пазите ко је све ту...
Мартин Скорсезе
Виновник другог златног доба Холивуда и тоталне револуције коју је заједно са Кополом, Спилбергом, Де Палмом и сличним великанима донео у амерички филм '70-их година, а чији трагови и данас живе. Познат по брутално насилним филмовима, комплексним и често психотичним ликовима, сјајним студијама карактера и израженом стилу који је градио тако што је купио најбоље од најбољих и додавао најбоље од себе, па отуда и не чуди што су неки од највећих холивудских класика управо његових руку дело: "Таксиста", "Разјарени бик", "Улице насиља", "Добри момци"...
Оскара је добио тек за "Двоструку игру", али ти који додељују ионако не знају свој посао, требало је бар пет пре тога да освоји. Али добро, награда за најбоље обрве Холивуда му бар никад неће бити упитна.
Рок Хадсон
Класичан холивудски "леадинг ман" у свој својој слави: висок, црн, поетичног гласа, углађених манира. Наравно, поред тога је имао вероватно име и презиме које звуче "најкул" од свих имена икада у Холивуду, мислим и Рок и Хадсон, ма 'ајде. Мада истини за вољу, ипак је то био само псеудоним, пошто је његово право име гласило Рој Харолд Шерер... с тим чак ни човек његових карактеристика не би ништа починио у каријери.
Рок је иначе био познат и као једна од водећих хомосексуалних фигура тада још увек конзервативног америчког филма, а историја га бележи и као прву познату личност која је оболела од АИДС-а. Касније је и преминуо од исте болести.
Питер Кук
Од стране колега хуморџија проглашен за најбољег комичара свих времена у најрепрезентативнијем досадашњем гласању у тој категорији. Нимало незаслужено, његов сув, суптилан, непредвидив хумор је оригинал који никад неће моћи бити ископиран, а једино је штета што није мало више материјала остало иза њега. Попут Хадсона, и Кук нас је прерано напустио.
Чувен је и по партнерству са Дадлијем Муром. С њим је снимио неке од славних британских комедија, пре свега "Опчињен", а већина данас боље познаје римејк тог филма када су Кука и Мура заменили Лиз Харли и Брендан Фрејзер. Ако ништа, читав поновљени пројекат је вредео само због Харлијеве у бикинију.
Дени ДеВито
Ниски и проћелави ћелави дебељко је прототип несавршеног мушкарца, а такви су увек најпогоднији за комедију. Тајна ДеВитовог успеха није само у физичком изгледу, већ је његов црњикасти смисао за хумор ипак највише допринео вишедеценијској слави која је иза њега.
Редитељски излети су такође били црни да не може црње, а понекад то заврши успешно. Пре свега је "Рат Роузових" био хит, али ни "Баци маму из воза" и "Матилда" нису лоше прошли.
Ли Стразберг
"Метод" глума је укратко принцип по којем глумац скроз постане лик који игра и он за време снимања нема осећај да глуми, већ да заиста јесте тај карактер. Тај нови глумачки стил је дошао са Брандом, Клифтом, Дином, а управо је њихов учитељ био господин Ли Стразберг, вероватно централна фигура тог читавог новог начина изведбе који ће касније примењивати и наредни Стразбергови ученици, а и ту су тек славна имена: Паћино, Хофман, Њумен, Илај Валах, Ен Бенкрофт, чак и Мерилин Монро.
Он сам је глумио у свега пар ствари, а највише ће остати упамћен као Хајман Рот из другог дела "Кума". За ту улогу је номинован за Оскара.
Даг Вокер
Још ћемо њега поменути овде од стране екипе, а не рецимо Софи Марсо, Стивена Рута, Роланда Жофеа, Мери Елизабет Мастрантонио који данас такође славе. Зашто? Стварно је тешко рећи, будући да његов филмски опус представља тек пар исподпросечних аматерских спрдњи, али ако погледамо на другу страну видећемо и својеврстан бренд модерног Youtube доба, емисију "Носталгиа Цритиц".
У њој се Вокер подсећа неких заборављених и углавном лоших филмова које би и творци радо заборавили и на духовит начин прави интернет видео критике истих. Поједине његове рецензије су права мала ремек-дела, а заслужан је и за популаризацију неких великих треш филмова, пре свега највећег од свих - "The роом".
Срђан Карановић
Човек који је написао и режирао "Грлом у јагоде" не би требало да више ишта ради у животу него да добије бар неколико музеја, улица и градова названих по себи, завали се и ужива. Међутим, Ђиђа Карановић је створио након тога и "Мирис пољског цвећа", "Петријин венац", "Вирџина", "Нешто између" итд. Па заиста, мало ли је...
Данас се за многе незаслужне говори да су стварали историју. За Карановића када бисмо то казали, то би англосаксонски речено био "ундерстатемент оф the year".
Тихомир Станић
Један од потцењенијих наших глумаца у последних 30 година, углавном се специјализовао за играње историјских личности: Ива Андрића, Стевана Сремца, краља Александра Обреновића. Управо му је овај последњи обележио досадашњи део каријере и тако ћемо га и памтити ако не направи још нешто велико. А штета би било.
Лежи му тај сталожен интелектуалац, али далеко више се крије иза погледа човека који у сваком тренутку делује да зна више од свих осталих људи у просторији. Можда ако се некад "Бреакинг бад" уради на српски начин, ето нам најбољег претендента за мистер Вајта.
Борко Митровић
Последњи и најперспективнији за данас, ово је један ФДУ-ов сценариста за ког ћете тек чути. Иако са свега 24 године на леђима, Митар (Боркан, Боркић, Буре, Боре су алтернативни надимци) је бајинобаштански изданак лепе мисли који већ увелико показује своју креативност и иновативност, па су тако његови сценарији "Млад си, проћи ће" и "Млади мајмуни" добили силне хвалоспеве, а студентски филм "Rewind" који је настао по Митровићевој причи наговештај је неког бољег доба у српској кинематографији. Поред свега тога, такође је тренер, голман и капитен београдског фан клуба лисабонске Бенфике, као и један од три оснивача "Дана присле" на Бањици.
Свом поменутом живом и неживом народу, а нарочито последњепоменутој индивидуи, честитамо данашњи рођендан.