ПРЕМИНУЛА је вољена Марија - једна од најсјајнијих и најдивнијих личности нашег времена

Марија Тереза де Маскаренхас Хорта Барос (1937–2025) преминула је данас, 4. фебруара. Писац, песникиња, новинарка и активисткиња, позната је као једна од најистакнутијих феминисткиња Португала и била је део Покрета за ослобођење жена Португала.

Децембра 2024. године, била је уврштена на листу 100 најутицајнијих и најинспиративнијих жена на свету, коју је саставила британска јавна телевизија BBC, а која обухвата уметнице, активисткиње, адвокатице и научнице.

Заједно са Маријом Велхо да Костом и Маријом Исабел Барено (познате као Три Марије), била је једна од ауторки дела "Ас Новас Цартас Португуесас" ("Нова португалска писма"), које представља неупитан камен-темељац у историји португалске књижевности. 

Ана Луиза Амарал описује ову књигу као "тужбу против идеологије која је владала пре 25. априла (освета ратом у колонијама, правосудним системом, емиграцијом, насиљем, статусом жена), а која је по свом књижевном и друштвеном значају оригинална и актуелна. То потврђује чињеница да се и данас може читати кроз призму савремених феминистичких теорија (или теорија које потичу из феминистичких студија, као што је queer теорија), јер се опире категоризацији тиме што разбија границе између наративних, поетских и епистоларног жанра, гурајући те границе до тачке спајања".

Књига, која је првобитно објављена 1972. године, била је забрањена и цензурисана од стране режима Новог Државног поретка због наводног вређања јавног морала, али је изазвала међународне наслове и протесте широм света. Интернационални утицај дела био је непосредан, посебно након што је у Француској књигу представила феминисткиња Симоне де Беаувоир и када су медији широм света извештавали о суђењу "Три Марије". Због тога су се у многим амбасадама Португала у иностранству одржали феминистички протести, а дела и ауторке су подржавали међународни интелектуалци и уметници, укључујући Маргариту Дурас, Дорис Лесинг, Ирис Мурдок и Делфин Сејриг.

У октобру 2022. године, португалска влада и ЦИГ (Комисија за једнакост жена) одали су почаст делу и јединој преживелој ауторки, Марији Тереси Хорти.

Група која проучава утицај објављивања "Нових писама", основана од стране Ане Луизе Амарал и Маринела Фреитаса, и која броји тимове у Португалу, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, Француској, Италији, Енглеској, Ирској, Шведској и афричким земљама португалског говорног подручја, показује временску и глобалну релевантност дела које су ова три писца створила.

Године 2024. Марија Тереза Хорта била је једна од биографисаних у оквиру пројекта ЦИГ "Жене за једнакост", као начин да се испричају инспиративне приче жена које су са страшћу и одлучношћу радиле на заштити постигнућа 25. априла, дубоко обликујући португалско друштво.

У својој биографији „А Десобедиенте“, ауторка Патрисиа Реис описује Хорту као "непослушну, која се случајно ангажовала са ПЦП-ом (Комунистичком партијом Португала) и одржавала интензивну политичку активност пре и после 25. априла; песникињу, мајку, жену која гради несмерену љубав према Луíсу де Barrosu; велику списатељку којој су награде и признања стигли касно (иако, у неким случајевима, на време да их одбије)".

У марту 2024. године, Мигел ЕстевеЗ Кардосо је одао почаст списатељици и рекао да је од ње научио реч лоњура. 

"С њом сам научио тугу повезану са жељом, телом и маштом, жељу да будем вољен.” Аутор је додао да је песништво Мариа Терезе Хорте „еротски афирмативно, авантуристичко и мистериозно, простор где је сваки адолесцент могао да се склони, осећа као код куће и крене на свој властити пут".

Почела је са песништвом 1960. године, када је објавила "Еспелхо Инициал“; следеће године учествовала је у "Поесиа 61“ са песмом "Татуагем“, а њена песничка дела објављена су у Португалу у 17 издања, међу којима је и иновативно "Минха Сенхора де Мим“, недавно поновно издано, као и збирка "Поесиа Реунида“ (2009). Касније је објавила књиге "Поемас пара Леонор“ (2012), "А Дама е о Уницóрнио“ (2013), "Анунциаçõес“ (2016) – добитник награде Прéмио Ауторес СПА за најбољу књигу поезије 2017. године – "Поесис“ (2017), "Естранхезас“ (2018), која је освојила књижевну награду Цасино да Póvoa/Correntes д’Есцритас 2021, и антологију "Еу Соу а Минха Поесиа“ (2019).

У прози је била ауторка дела "Амбас ас Мãос собре о Цорпо“ (1970), "Ана“ (1974), "Ема“ (1984), "Цристина“ (1985) и "А Paixão сегундо Цонстанçа Х.” (1994), као и коауторка "Новас Цартас Португуесас” са Маријом Велхо да Костом и Маријом Исабел Barreno, која је међународно препозната.

Са књигама објављеним у Бразилу, Француској и Италији, Мариа Тереса Хорта била је прва жена која је обављала водеће функције у португалском цинеклубу и сматра се једном од најистакнутијих феминисткиња у лусофонији.

Објавила је многе текстове у новинама и била је и уредница часописа "Мулхерес“, који је имао снажну феминистичку и есенцијалистичку ноту, на позив Комунистичке партије Португала, којој је била члан 14 година, од 1975. до 1989. године.

Године 2004. одликована је титулом Велики Официр Ордена Инфанта Д. Henrique. 

Била је у браку са Луисом Баросом, све до његове смрти 20. новембра 2019.