Водич Владимира Ђуричића кроз цивилизације – Књига „Музика света“ је право откровење

Промоција ће бити уприличена у среду, 19. новембра у 17.30 у Малој дворани Коларчеве задужбине, где ће посетиоци моћи да чују искуства аутора и разговарају с њим о раду који је спроводио током петнаест година.

„У књизи се бавим музиком која је обележила 20. век и коју данас слуша више од две трећине људи на планети, иако је код нас, помало парадоксално, готово непозната“, каже Ђуричић за „Србију данас“.

Како објашњава, један од разлога за то је наше снажно окретање англосаксонској музици и култури, које захваљујући глобалним медијима и економском утицају Запада доминирају светском сценом.

„А тај Запад, упркос својој моћи, чини мање од десет процената светског становништва“, додаје он.

Ђуричић сматра да музика има посебну способност да прошири наша схватања, оплемени човека и зближи различите културе. Зато се у књизи осврће на највеће певаче, композиторе, песнике и најзначајније жанрове 20. века из 25 земаља. 

„Написао сам више од хиљаду прича о њиховим животним путевима и песмама које су обележиле епохе у њиховим срединама. Неке судбине биле су толико драматичне и инспиративне да су преточене у филмове, романе или представе. У многим земљама ти уметници постали су национални симболи — по њима су називали улице, тргове, школе, па чак и бродове и метро станице. А код нас, о њима се једва и зна“, прича аутор.

Стручни ослонац књизи дају угледни рецензенти: оперска дива и професор емеритус Бисерка Цвејић, професор Факултета музичке уметности Никола Мијаиловић, првакиња Опере Народног позоришта Сања Керкез и академски сликар Милош Шобајић, такође професор емеритус. „„Музика света“ намењена је онима који желе да завире у музичку баштину изван западног круга, али и онима које занима другачији поглед на историју и географију, па чак и туристима који се на својим путовањима сусрећу с овом музиком. Књига је својеврсни омаж уметности и позив да уважимо богатство разноликости коју музика доноси, без обзира на језик, порекло или време настанка“, објашњава Ђуричић.

Путинова омиљена певачица

Читаоци ће у њој пронаћи описе стваралачких процеса великих композитора, као и мноштво анегдота и занимљивости из њихових живота. „Тешко је издвојити оне најбоље приче и највеће певаче, композиторе… Ево, да за читаоце вашег портала да је омиљена певачица Владимира Путина Миреј Матје. Једна је од највећих француских певачица свих времена. Њено певање је емотивно, искрено и неупоредиво, а њене песме имају снагу да дирну срца милиона људи широм света. То је рекао Шарл Азнавур, иначе њен најбољи пријатељ, који јој је написао неколико прелепих песама. Увек је прелепа, а називају је дамом из Авињона, јер је рођена у том граду. Миреј Матје је снимила више од 1.200 песама на једанаест језика и продала најмање 130 милиона носача звука. Снимила је дуете с Пласидом Домингом, Хулијон Иглесиасом, Том Џонсом, Дин Мартином… Карактерише је нежан, али јак глас изузетно брзих вибрација. Занимљиво је да је, као и у домовини, славна и у Немачкој и Русији. Колико је Миреј Матје велика, може се закључити и по ТВ најавама – „А сада, као да нам је ушетала Ајфелова кула“, „Имамо посебну част, јер као да нам је дошла сама Француска“... Руски председник је радо угошћује. Будући да је француска дива била миљеница и Муамера Гадафија, први човек Русије је славну Францускињу угостио током свог сусрета са некадашњим председником Либије. Том приликом они су у присуству певачице разговарали у бедуинском шатору, специјално постављеном у врту Кремља, који је Гадафи користио за састанке, а присуство Матје додатно је привукло пажњу иностраних медија током сусрета два лидера. Певачица је више пута изјавила да јој је руски народ у срцу и да је с Путином изградила посебне односе. Миреј Матје је симбол француске културне дипломатије. Током „хладног рата“, њена популарност и утицај у Немачкој помогли су у побољшању културних веза између Француске и Немачке. Уметност своје земље у иностранству Матје представља на највишем нивоу. Рецимо, њен специјални концерт 2019. у Пекингу поводом 40. годишњице успостављања дипломатских односа између Француске и Кине помно је пропраћен од стране кинеских медија, а у публици је био и председник Кине Си Ђинпинг, такође поштовалац лика и дела Миреј Матје. На концерте славне шансоњерке редовно, до своје 94. године живота, долазила је њена мајка Марсел“, прича Ђуричић.

Виктора Хару су убили „Хитлеровом тестером“

Песме највећег чилеанског певача и композитора Виктора Харе умотане су у епопеју народног јединства, јер је у њима показао велику љубав према обичним људима, славећи њихову марљивост и бранећи их од друштвених и политичких неправди.

- Народ Чилеа је веровао у општу комунистичку филозофију, због обећања да ће живети боље.

Међутим, Аугусто Пиноче, коме су САД помогле с милионима долара и војном снагом, у државном удару свргнуо је с власти легално постављеног Салвадора Аљендеа, завео је диктатуру и увео војну хунту, па је Виктор Хара ухапшен међу 130.000 људи. На Националном стадиону Чиле, који је служио као логор за око 5.000 затвореника, брутално су га мучили и убили „хитлеровом тестером”, како су звали амерички митраљез који решетањем човека пресеца на пола. Овај стадион је касније назван по њему, као најпознатијој жртви, а убрзо је почео да се открива „караван смрт”, како су медији назвали групу војних лица која су у име Пиночеа починили свирепе злочине – прича аутор „Музике света“.

Ататурк због једне песме пуцао из пиштоља

Значајну улогу у турској музици XX века одиграо је Ататурк. Идеја водиља оца нације била је „узети од Запада, али сачувати турске корене”. Словио је за неприкосновеног слухисту, а у свом друштву често је имао врхунске свираче и песнике. Ипак, најусхићенији је био када су му певале Музејен Сенар и Сафије Ајла, које је угостио и док је лежао у постељи чекајући смрт, јер је желео да се од њих опрости.

- Постоје многе музичке анегдоте о Ататурку... Великан турске класичне музике Мунир Нуретин Селџук је на једном пријему у Анкари, навео оца нације да пева са њим, па када је овај у севдаху пустио глас, певач је казао: „Ово оставите мени.” Тај непримерен гест првог човека државе веома је наљутио. Опростио му је после много времена, али тек пошто је Нуретин Селџук на Ататурков захтев ставио чашу на своју главу, како би отац нације у њу пуцао...

Мексичка певачица попила 43.000 литара текиле

Да ли сте знали да највише песама о алкохолу има у Мексику? И тон нам открива наш саговорник… Композитор и певач, али и најпознатији алкохоличар ове земље, Хозе Алфредо Хименез, скоро да се није трезнио, а низ његових хитова су као исповести о пијанству. У балади „За целу годину” (Па тодо ел аñо) беседи да је пијани трубадур који жели да проживи певајући до сиромаштва, без гриже савести.

- Нико као Алфредо Хименез није умео да састави приче о лавиринту самоће и психологији алкохоличара. Највише је писао за себе и најбољу пријатељицу – Чавелу Варгас, највећу мексички певачицу. И она је посебна прича о уметности, животу и алкохолу. Глас Чавеле Варгас није као фонтана која сипа, већ кањон, стена. Она огољује сву радост мексичке музике. Биле су довољне само две, три гитаре да прате тај њен глас. Пре него што би запевала, углавном би неко време стајала са подигнутим рукама, ширећи пончо као крила. На сцени је често опонашала пијаницу глумећи нестабилан ход, а у приватном животу га је пила више него воду. Док неко попије једну чашу, она целу флашу. Постоји рачуница да је испила 43.000 литара текиле. Када је Чавела Варгас престала да пије, испред њене куће су паркирали камион пун телике и изазивали је да наздрави – прича Ђуричић.

Најлепша песма на јужној хемисфери

Двеста уметника и новинара гласало је за најбољу бразилску песму свих времена. Реч је о дуету „Мартовске кише” (Агуас де Марçо). Аутор је Том Жобим, а инспирацију је пронашао у кишном марту, месецу карактеристичном по изненадним олујама са обилним тропским падавинама и ветровима.

- Жобим је „Мартовске кише“ отпевао у дуету са најбољом бразилском певачицом - Елис Режином. И текст и музика се „сливају” попут кише низ олуке и брда, онако како олуја плави град, јер оркестрација ствара илузију константних падавина. Том Жобим је открио да му је рад на песми „Мартовске кише” био неки вид терапије, што га је спасило трошка новца који би дао на психоанализе, а да је стихове и ноте писао у мрачној соби – прича Ђуричић.

Окуџава је био пријатељ са Горбачовим Аутор „Музике света“ каже да је највеће поглавље у његовој књизи посвећено руској музици. Каже да Руси који цене поштење највише слушају Булата Окуџаву, јер његови стихови обилују речима доброте, љубазности, милости, пријатељства.

- Тиме је овај бард будио савест, толеранцију, па су га сматрали светим, Исусом који живи у човеку. Верујући у комунизам и идеологију СССР-а, Окуџава је добровољно отишао у рат, због чега се увек кајао. На Кавказу је рањен. Ужаси гранатирања и погибије војника до судњег дана су му били ноћна мора. Булат Окуџава је био пријатељ са Горбачовим, писао је револуционарне песме, али не по налогу партије, већ зато што је веровао властима, и у бољи живот, сматрајући да цела земља не може да буде у заблуди. Када је схватио да политичари само искоришћавају његов таленат, Окуџава је одбијао и награде да прими – прича Владимир Ђуричић.