Горка истина о клими: Оно што је пре 10 година изгледало обећавајуће, више није оствариво

Више од 190 земаља расправљаће о томе како обуздати климатску кризу и њене разорне последице, укључујући чешће и теже суше, олује, шумске пожаре и поплаве. Разговори на конференцији познатој као ЦОП30 такође ће се бавити захтевима сиромашнијих земаља за више средстава за прилагођавање све тежим климатским условима.

На састанку ће се чути бројни позиви влада за одлучнију акцију — супротно претходним обавезама, само око трећине земаља је на време предало своје климатске планове за период до 2035. године.

С обзиром на неадекватне националне климатске политике, конференција ће се усредсредити на то како се још увек може постићи ограничавање глобалног загревања потребно за наш опстанак, рекао је Мартин Кајзер, челник немачког огранка Гринпис-а.

Земља домаћин Бразил у међувремену промовише нови, вишемилијардни фонд за заштиту прашума, назван Тропицал Форест Форевер Facility (TFFF). Земље које очувају своје тропске шуме биће награђене, док ће се за сваки уништени хектар изрицати високе казне, а приход ће ићи у фонд.

Пре десет година, међународна заједница се на Париском климатском самиту сложила да ограничи глобално загревање на што ближе 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво.

Сада, генерални секретар УН-а Антонио Гутереш признаје да се то обећање није остварило, назвавши то „горком истином“.

Рекао је да ће праг од 1,5 степени Целзијуса бити прекорачен најкасније до почетка 2030-их, описујући то као „морални неуспех и смртоносни немар“.

Сједињене Америчке Државе (САД), други највећи светски емитер гасова са ефектом стаклене баште после Кине, у процесу су напуштања Паришког климатског споразума и не учествују на конференцији.

Недостатак америчких средстава отежаће другим земљама да преузму обавезе подршке сиромашнијим нацијама у борби против климатских промена.

Према предвиђањима УН-а, свет је са постојећим климатским политикама на путу ка порасту температуре од 2,8 °Ц.

На претходном издању конференције у Азербејџану (ЦОП29), земље богате нафтом, попут Саудијске Арабије, покушале су да блокирају споразум о постепеном укидању коришћења фосилних горива.

Азербејџански председник Илхам Алијев је у уводном говору прошле године фосилна горива описао као „Божји дар“.