ЦБАМ мења правила игре: Енергетска транзиција постаје питање опстанка српске привреде

Весовић је оценио да економски опстанак Србије у великој мери зависи од брзине енергетске транзиције.

„Енергетска транзиција није само питање конкурентности домаће привреде, већ и питање опстанка и брзине придруживања Европској унији“, рекао је Весовић на панелу „Декарбонизација конкурентности: Како ЦБАМ и сродни механизми утичу на будућност српске индустрије“.

Компаније које извозе робу на тржиште Европске уније од 1. јануара суочавају се са новим правилима, према којима ће морати да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) до 85 евра по тони угљен-диоксида емитованог током производње. Истовремено, Србија је увела национални порез на емисије од четири евра по тони, чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и избегава двоструко опорезивање истих емисија.

Весовић је истакао да Европска унија овим механизмом жели да убрзано подстакне прилагођавање привреде земаља партнера европским климатским стандардима.

„Важно је разумети да ЦБАМ од ове године постаје наша реалност, иако ће се плаћање у пуном обиму примењивати од наредне године. Ово је заправо праћење норми које је Европска унија већ поставила као свој стандард“, рекао је Весовић.

Он је додао да Србија, иако потписница Париског климатског споразума, касни у динамици прилагођавања и испуњавања обавеза у односу на остатак Европе.

„Неопходно је да се ова транзиција убрза, јер ће нас кашњење скупо коштати. Пре свега економски, али и кроз могуће успоравање европских интеграција“, упозорио је потпредседник Привредне коморе Србије.

Регионална директорка за јавне политике у Европској банци за обнову и развој Милена Поповић Мартинели оценила је да је Европска унија природан и једини стратешки правац за српску економију, додајући да ће прилагођавање европским стандардима дугорочно олакшати пословање домаћих компанија.

„Европска унија је највећи донатор и инвеститор не само у Србији, већ и у целом региону, а пружа значајну подршку и у процесу декарбонизације“, рекла је Поповић Мартинели.

С обзиром на то да је ЕУ најважнији спољнотрговински партнер Србије, она сматра да за домаћу привреду практично не постоји алтернатива европском тржишту.

Менаџер за стратешко планирање у Еликсир Групи Страхиња Лазаревић истакао је да, када је реч о конкурентности, није пресудно колика је сама ЦБАМ такса, већ како се она упоређује са трошковима конкуренције на европском тржишту.

„Наше очекивање је да домаћи порези буду признати у Европској унији и да не закомпликују административни процес доказивања већ плаћених обавеза. Ти порези утичу на нас и када производимо и када увозимо сировине, посебно у случају амонијака“, рекао је Лазаревић.

Он је додао да је реч о изузетно комплексном механизму, због чега ће бити потребно неколико година да се систем у потпуности тестира и стабилизује.

„Ово видимо као почетно подешавање система, које би у наредним годинама требало да доведе до потпуног усклађивања са правилима Европске уније“, закључио је Лазаревић.