Најстарији и најуспешнији међународни уговор данас пуни 38 година: Без њега ситуација би данас била много гора!

Међународни дан заштите озонског слоја, незаменљивог штита нашег планета, ове године се обележава под темом „Озон за живот“, у оквиру које научници наглашавају да је ограничавање пораста глобалних температура могуће ако се убрза климатско деловање. 

Тим поводом, Секретаријат за озон Монтреалског протокола позвао је све да се придруже обележавању Међународног дана заштите озонског слоја, али и глобалног успеха и будућег потенцијала Монтреалског протокола. Монтреалски протокол представља пример најуспешнијег међународног споразума који је покренуо и омогућио спасавање озонског слоја од негативних последица људског деловања и прекретницу у остваривању глобалних циљева у заштити животне средине.

Ради се о најстаријем и најуспешнијем међународном споразуму у области заштите животне средине, који је ратификовало 198 држава (све чланице УН-а), а ове године, 16. септембра, обележава се његова 38. годишњица, истакли су из Министарства заштите животне средине и зелене транзиције.

Према проценама УН-а, током спровођења Монтреалског протокола, потрошња супстанци које оштећују озонски слој смањена је за 98 посто, а спречено је око милион случајева рака коже и десетине милиона случајева катаракте.

Без примене Монтреалског протокола, оштећење озонског слоја било би десет пута веће него данас, нагласили су из Министарства. Научници у оквиру овогодишње теме „Озон за живот“ поново наглашавају да се и даље иде ка порасту глобалних температура за 1,5 °Ц изнад прединдустријских нивоа, са разорним последицама, али и да је њихово ограничавање још увек могуће ако се убрза климатско деловање.

Успостава природне равнотеже стварања и разградње озонског слоја тек 2050?

Супстанце које уништавају озонски слој у атмосфери су изузетно постојане, због чега њихова концентрација у стратосфери споро опада, па се потпуна успостава природне равнотеже стварања и разградње озонског слоја предвиђа тек око 2050. године.

Због тога се владе позивају да у потпуности ратификују и примене Кигалијски амандман Монтреалског протокола, којим би се обавезале на поступно смањење хидрофлуороугљиководика, ХФЦ-а, снажних гасова стаклене баште који се првенствено користе у технологијама хлађења. Такође, позивају се да ту обавезу укључе у нове националне климатске планове или национално одређене доприносе, који морају бити у складу са ограничавањем пораста глобалне температуре на 1,5 °Ц и обухватити све секторе и гасове стаклене баште, укључујући ХФЦ-е.

Кигалијски амандман, који је прихватила и Хрватска, могао би омогућити смањење загревања Земљине атмосфере за чак један Целзијусов степен до краја века, уколико буде универзално ратификован, у потпуности примењен и уколико укључује мере енергетске ефикасности.

Захваљујући Националном програму за укидање потрошње супстанци које оштећују озонски слој, спроведени су бројни пројекти, а Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност и ове године најавио је програме суфинансирања вредне 128 милиона евра, са фокусом на зелену транзицију и одрживи развој.

Новчана средства намењена су јединицама локалне самоуправе, компанијама и грађанима, а обухватиће програме за чишћи транспорт (набавка возила и пунионица), соларне електране на породичним кућама, као и друге пројекте попут управљања отпадом и обновљивих извора енергије, рекли су Хини из Министарства заштите животне средине и зелене транзиције.