Стручњаци упозоравају: Милијарде долара за спасавање живота од климатских промена на ивици су да буду украдене или злоупотребљене

Корупција уништава климатске фондове у најсиромашнијим и најугроженијим земљама света, упозоравају стручњаци.

Већ 30 година, Индекс перцепције корупције (ЦПИ) Transparency Интернатионал прати злоупотребе власти широм света, додељујући земљама оцену од 0 до 100.

Многе земље које су најугроженије климатским променама, као и земље домаћини последњег УН самита о клими, имају лоше оцене у новом ЦПИ за 2024. годину. Ови налази имају забрињавајуће импликације за пројекте који су намењени заштити људи.

„Морамо хитно искористити корупцију пре него што она потпуно упропасти значајне климатске акције“, каже извршна директорка Transparency Интернатионал Маíра Мартини.

„Данас коруптивне снаге не само да обликују, већ често и диктирају политике, руше систем провера и равнотежа - утишавају новинаре, активисте и све који се боре за једнакост и одрживост.“

Где су климатски фондови у опасности од корупције? Више од две трећине земаља има оцену нижу од 50 од 100, према извештају који рангира 180 земаља на скали од нула (веома корумпиране) до 100 (врло чисте).

Извештај користи податке Светске банке, Светског економског форума, приватних ризико и консултантских фирми, истраживачких центара и других извора. Такође одражава мишљења стручњака и пословних људи.

Глобални просечан рејтинг је остао непромењен на 43, што истиче потребу да се искорени ова „еволуирајућа глобална претња“, како то каже Франçоис Валéриан, председник Transparency Интернатионал.

У контексту климатске кризе, то значи да су милијарде долара климатских фондова у опасности да буду украдене или злоупотребљене.

Корупција у Јужној Африци (41), Вијетнаму (40) и Индонезији (37), на пример, угрожава спровођење Партнерстава за праведну енергетску транзицију (ЈЕТП), кажу истраживачи.

Ова партнерства су дизајнирана да помогну земљама које зависе од угља да прихвате зелену будућност, али Transparency Интернатионал је открио да недовољни заштитни механизми стварају прилике за неморалне актере да се укључе.

У Јужној Африци, око милијарду ранди (више од 52 милиона евра) сваког месеца украде се из Ескома, државног енергетског провајдера, према речима његовог бившег извршног директора.

Земље које највише пате од климатске кризе имају најниже оцене - укључујући Јужни Судан (8), Сомалију (9) и Венецуелу (10).

Корупција у климатској области расте и у земљама у развоју Корупција може ометати климатске политике у земљама са високим и ниским оценама, каже Transparency Интернатионал.

Међутим, у богатим развијеним земљама ово ометање има најтеже последице јер подрива њихов рад на постизању амбициозних циљева, смањењу емисије и подршци земљама у развоју.

Сједињене Америчке Државе, на пример, пале су са 69 на 65 поена прошле године. Мадс Christensen, извршни директор Греенпеаце Интернатионал, коментарише да корупција у вези са фосилним горивима подрива климатске напоре у тој земљи.

Организација је тренутно тужена од стране енергетског гиганта Energy Трансфер, који „покушава да нас избрише са мапе у САД-у огромним и неоснованим тужбама“, каже он. 

„На нама је свима који бринемо о будућности да се супротставимо овим корпоративним насилницима, без обзира на цену.“

У Европи, Данска је добила највишу оцену на индексу (90) седму годину заредом, а следе је Финска (88).

Косово (44) и Молдавија (43) су направиле значајне кораке да се попну на лествици у последњим годинама, док су Француска (67), Немачка (75), Мађарска (41) и Швајцарска (81) пале на своје најниже нивое до сада у 2024. години.

Да ли корупција омета климатске самите? Извештај је открио да транспарентност земаља домаћина недавних УН климатских самита озбиљно недостаје.

Азербејџан, домаћин прошлогодишњег ЦОП29 - који је омогућио приступ најмање 1.773 лобиста за фосилна горива - добио је само 22 поена на скали.

Очи су сада упрте у Бразил, домаћина ЦОП30, који ће бити одговоран за обезбеђивање прошлогодишњег финансијског договора и одлучивање о кључној обавези за прелазак са фосилних горива. Међутим, у овогодишњем ЦПИ, Бразил је добио најнижу могућу оцену - 34.

„Владе и мултилатералне организације морају да уведу мере за борбу против корупције у климатске напоре како би заштитиле финансије, обновиле поверење и максимизирале утицај“, позива Мартини.