НУКЛЕАРНИ ПРОГРАМ
Ђедовић Хандановић: Србија улази у прву фазу анализе оправданости развоја нуклеарне енергије
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић председавала је првим састанком Међуресорне експертске радне групе за испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије.
Радна група ће, заједно са Групом за припрему и примену Програма нуклеарне енергије, формираном као унутрашња јединица у оквиру Министарства рударства и енергетике, чинити Национално тело за спровођење програма нуклеарне енергије (НЕПИО), чије се формирање очекује у наредним недељама.
Министарка је најавила да се до половине наредне године планира завршетак фазе 1, која подразумева свеобухватну анализу потребних корака за успостављање нуклеарног програма у Србији.
„У првој фази анализираћемо које законске регулативе је неопходно усвојити како бисмо утрли пут за потенцијалну изградњу нуклеарне електране у Србији. Тада ћемо имати јасну слику техничких, безбедносних, кадровских и тржишних потреба, уз укључивање свих заинтересованих страна, Међународна агенција за атомску енергију и шире јавности“, рекла је министарка.
Према њеним речима, након завршетка прве фазе биће израђен свеобухватни извештај са предлогом националног става о примени нуклеарне енергије у Србији, а потом следи фаза 2, која обухвата и припрему изградње нуклеарне електране. Укупан иницијални припремни процес трајаће око четири године.
Ђедовић Хандановић је навела да ће се анализирати и потенцијал за укључивање домаће индустрије у развој нуклеарног програма, као и да ће се прве четири додатне студије радити у сарадњи са ЕДФ, уз подршку Француска агенција за развој, на основу међудржавног споразума Србије и Француске.
„Ослањаћемо се на искуство француске електропривреде, али одлука о конкретној технологији још није донета и биће предмет детаљних анализа. Локација будуће електране мораће да испуни све безбедносне критеријуме, а о тим питањима одлучиваће се у годинама које следе“, истакла је министарка.
Она је додала да домаћа индустрија може имати значајну улогу у ланцу вредности нуклеарног програма, те да је важно на време препознати те потенцијале. Као пример навела је да је допринос локалној економији у Уједињеним Арапским Емиратима током развоја нуклеарног програма износио око 7 милијарди долара.
Министарка је нагласила да је развој нуклеарног програма сложен и дугорочан процес који захтева темељне припреме, јасан институционални оквир и тесну сарадњу више институција. Подсетила је да је у претходном периоду 20 релевантних академских институција, министарстава и научних института потписало Меморандум о разумевању о сарадњи у области нуклеарне енергије.
„Задатак је комплексан и захтева координисан и усаглашен подухват више институција. Међуресорну експертску радну групу чини више од 20 стручњака из различитих институција, а тај број ће се временом повећавати. Рад ће се одвијати кроз подгрупе, у јасно дефинисаним роковима, уз поштовање смерница Међународне агенције за атомску енергију, која ће на крају дати процену да ли је Србија спремна за изградњу нуклеарне електране или не“, навела је министарка.
У раду Међуресорне експертске радне групе учествоваће представници Институт за нуклеарне науке Винча, Електротехнички институт Никола Тесла, Српско нуклеарно друштво, СРБАТОМ, ЈП Нуклеарни објекти Србије, Електромрежа Србије, Електропривреда Србије, као и надлежних министарстава – науке, заштите животне средине, привреде, просвете, одбране и Министарства рударства и енергетике.