ИНВЕСТИЦИЈЕ
Европа у 2025. изградила 19,1 GW нових ветроелектрана и инвестирала 45 милијарди евра у будуће пројекте
Према најновијем годишњем извештају Annual Статистицс анд Outlook европске асоцијације за ветар WindEurope, који даје детаљан преглед инсталираних капацитета у 2025. и пројекције развоја тржишта до 2030, Европа је прошле године изградила 19,1 GW нових ветроелектрана и инвестирала 45 милијарди евра у будуће пројекте, преноси сајт ОИЕ Србија.
Извештај обухвата податке о новим инсталацијама по земљама, трендовима, инвестицијама, аукцијама и ценама, као и анализу кључних препрека и очекиваног развоја сектора у наредних пет година. Енергија ветра тиме наставља да јача индустријску конкурентност и енергетску безбедност Европе, а укупна инсталирана снага ветроелектрана сада износи 304 GW.
Извршна директорка WindEurope, Tinne ван дер Страетен, изјавила је да европска индустрија ветра испуњава свој задатак и да је у 2025. инвестирала 45 милијарди евра како би Европа била конкурентнија и безбеднија, али је упозорила да промене правила тржишта и структуре ЕТС-а могу директно поткопати ове инвестиције, што би значило одрицање од конкурентности и енергетске безбедности.
Највише нових капацитета инсталисано је у Немачкој (5,2 GW), затим у Турској (2,1 GW), Шведској (1,8 GW) и Шпанији (1,6 GW). Ветроелектране на копну и даље су носилац раста, јер је 90% свих нових инсталација реализовано на копну, а са више од 17 GW нових капацитета прошла година је била рекордна. Два гигавата замењено је новим и ефикаснијим турбинама, а девет европских земаља инсталисало је више од 500 MW током 2025.
Посебно се издвојила Литванија са 759 MW нових капацитета, чиме је повећала укупну инсталирану снагу за више од 40%, а енергија ветра покривала је 33% потрошње електричне енергије у тој земљи у 2025. Прикључено је 2 GW нових капацитета ветроелектрана на мору, најмање од 2016. године, делом због кашњења у реализацији пројеката. Нови капацитети на мору укључују Уједињено Краљевство, Немачку и Француску.
Ван ЕУ, током 2025. инсталисано је 4 GW нових капацитета ветроенергије, у поређењу са 3,5 GW у 2024. Највећи обим остварила је Турска (2,1 GW), затим Уједињено Краљевство (1,3 GW), Украјина (325 MW), Србија (199 MW), Молдавија (71 MW), Северна Македонија (30 MW) и Швајцарска (9 MW).
Током године додељени су двосмерни уговори за разлику (two-sided ЦфДс) за укупно 5,3 GW, више него у 2024. када је додељено 4,7 GW. Аукције су одржане у Француској, Ирској, Италији, Молдавији, Пољској, Румунији и Србији, а просечна остварена цена износила је 78 EUR/MWh, у односу на 81,8 EUR/MWh годину раније, што указује на стабилизацију трошкова и раст конкурентности ветроенергије.
Према пројекцијама из извештаја, Европа би у периоду 2026–2030 требало да изгради 151 GW нових капацитета, од чега 112 GW унутар ЕУ, при чему више од трећине раста долази са немачког тржишта ветроелектрана на копну. Ипак, развој сектора суочава се са изазовима: недовољно развијена електроенергетска мрежа, спора електрификација потрошње и кашњења у издавању дозвола могу успорити даљи раст. Стабилан регулаторни оквир остаје кључан за очување инвестиционог замаха и наставак развоја ветроенергије у Европи и региону.
