Јужна Кореја види шансу у Србији: Отпад би могао да замени део увозног гаса и донесе нову енергију

Тема биогорива, зелене транзиције и енергетске безбедности нашла се у фокусу светске конференције о зеленој транзицији одржане у Јужној Кореји, где се разговарало и о могућностима сарадње са Србијом. Посебна пажња била је усмерена на развој биогаса и моделе управљања отпадом који би могли да помогну земљама да смање енергетску зависност и трошкове увоза енергената.

Директорка удружења „Биогас Србија“ Лидија Зелић истакла је да Јужна Кореја развија биогорива као део широко повезаног и добро организованог енергетског система.

„У транспорту је најзаступљенији биодизел, док биогас из отпада има стратешки најважнији значај у оквиру циркуларне економије, јер повезује производњу енергије са контролом отпада“, навела је Зелићева за РТС.

Према њеним речима, Јужна Кореја је успела да направи изузетно уравнотежен енергетски микс, у којем се паралелно развијају нуклеарна енергија и обновљиви извори. Чак 30 одсто електричне енергије та земља добија из нуклеарних извора, док се истовремено снажно улаже у развој биогаса, ветроелектрана, соларне енергије и водоника.

Зелићева наглашава да искуство Јужне Кореје показује колико је важан системски приступ развоју енергетике.
„Енергетика не може да се развија кроз појединачна решења. Потребан је интегрисан систем у којем су сви извори енергије међусобно усклађени“, истакла је она, додајући да су стратегија, континуитет и снажна подршка државе кључни за успех.

Иако Јужна Кореја и даље увози велики део енергената, захваљујући пажљиво планираном енергетском миксу успела је да постепено смањује зависност од спољног снабдевања.

Могућности сарадње Србије и Јужне Кореје, како оцењује Зелићева, посебно су велике у областима биогаса и управљања отпадом.

„Можемо да сарађујемо кроз размену знања и искустава, али и кроз инвестиције и пилот-пројекте који би показали како њихов модел може да се прилагоди нашим условима. Међународна сарадња више није опција, већ потреба“, рекла је она.

Јужна Кореја данас се сматра једним од најбољих примера успешне циркуларне економије и ефикасног управљања ресурсима. За само неколико деценија прошла је пут од земље у развоју до једне од технолошки најнапреднијих економија света.

„То није био само индустријски развој, већ развој система и дисциплине у управљању ресурсима. Рециклажа је на веома високом нивоу, а биогас се углавном производи из комуналног отпада, укључујући и отпад од хране“, објаснила је Зелићева.

Она сматра да Србија има велики потенцијал за развој биогаса, нарочито у пољопривреди, захваљујући огромним количинама жетвених остатака, стајњака и отпада из прехрамбене индустрије.

Ипак, удео биогорива у Србији за сада је веома мали, док производња биометана практично још није ни започела.

„Ми смо тек на почетку развоја овог сектора“, упозорава Зелићева.

Према проценама стручњака, Србија би у будућности могла да замени чак 35 одсто увоза природног гаса домаћом производњом биогаса и биометана, али је за то неопходна јасна законска регулатива и озбиљнија институционална подршка.

На глобалном нивоу све више држава улаже у биогорива како би повећале енергетску стабилност и смањиле зависност од фосилних горива. У Европи предњаче Немачка, Француска, Италија и Данска, уз значајну улогу Шведске и Холандије.

Србија, како наводи Зелићева, прати те трендове и већ сарађује са Немачком, једним од европских лидера у области биогаса. Тренутно у земљи постоји 45 биогас постројења, док је још 55 пројеката у развоју.

„Највећа корист биогорива јесте смањење емисија штетних гасова, ефикасније управљање отпадом и смањење зависности од увоза енергената“, закључила је Зелићева.