ТРЖИШТЕ БАТЕРИЈСКИХ СИСТЕМА
Европско тржиште складиштења енергије на прекретници: Снажан раст, али и озбиљне препреке
Европско тржиште батеријских система за складиштење енергије (BESS) пролази кроз изразито турбулентну фазу, у којој се експлозиван раст у појединим земљама истовремено судара са регулаторним, инфраструктурним и тржишним ограничењима у другим.
Најновији извештај SolarPower Еуропе показује да се Европа налази на раскрсници: складиштење енергије постаје кључна карика енергетске транзиције, али темпо развоја у великој мери зависи од регулаторне стабилности и сигурности инвестиција, преноси портал ОИЕ Србија.
Немачка остаје највеће европско тржиште складиштења енергије, са инсталисаних 6,1 GWh капацитета у 2024. години и пројекцијом раста на 6,6 GWh у 2025, што представља повећање од осам одсто. Главни покретачи развоја су снажна производња из обновљивих извора енергије, потреба за флексибилношћу и балансирањем мреже, као и честе негативне цене електричне енергије које батерије чине изузетно профитабилним за енергетску арбитражу и помоћне услуге. Позитивни регулаторни помаци додатно препознају складиштење енергије као кључну енергетску инфраструктуру, али истовремено огромни заостаци у прикључењу на мрежу, који премашују 700 GW, као и фрагментисана правила издавања дозвола, представљају озбиљну претњу даљем развоју.
За разлику од Немачке, Италија бележи пад капацитета. Током 2024. године имала је 6,0 GWh складиштења енергије, док пројекције за 2025. показују смањење на 4,9 GWh, односно пад од 18 одсто. Иако обновљиви извори настављају да расту, нестабилан регулаторни оквир, високи трошкови финансирања и ограничења у мрежној инфраструктури негативно утичу на тржиште. Ипак, амбициозан циљ од 50 GWh до 2030. године, заједно са најављеним побољшањима у издавању дозвола и мрежним правилима, могао би у наредним годинама да преокрене негативан тренд. Инвеститори све више фаворизују тржишне моделе, попут годишњих аукција капацитета, јер омогућавају предвидљивији повраћај улагања, док домаћинства и индустрија препознају користи складиштења у самопотрошњи и растерећењу мреже.
Бугарска се, с друге стране, издваја као једно од најдинамичнијих тржишта у Европи. Капацитет складиштења порастао је са 0,2 GWh у 2024. на процењених 2,5 GWh у 2025. години, што представља раст од чак 1.152 одсто. Овакав развој подстакнут је снажном експанзијом соларних електрана и постепеним смањењем производње из угља, што је створило потребу за новим капацитетима складиштења. Пројекти су финансирани средствима из Фонда за опоравак и отпорност, док је регулаторни оквир омогућио повољне услове за инвеститоре, без двоструког обрачуна и прекомерних накнада, уз релативно брзе процедуре издавања дозвола. Ипак, извештај упозорава да недостатак јасне секундарне регулативе и тржишних правила за комбиновање прихода може успорити инвестиције, док велика зависност од краткорочних европских фондова носи додатне ризике.
Холандија такође бележи снажан раст, са 0,7 GWh капацитета у 2024. години и пројекцијом раста на 1,7 GWh у 2025, што представља повећање од 149 одсто. Развој је подстакнут убрзаном изградњом обновљивих извора, која захтева краткорочну флексибилност система. Процене оператора преносног система указују да ће Холандији бити потребно најмање 5 GW самосталних батерија и додатни 1 GW у комбинацији са другим изворима. Волатилност цена електричне енергије отвара простор за профитабилну арбитражу, док регулаторне промене, попут укидања нето мерења, увођења динамичких тарифа и ослобађања од ПДВ-а, чине батерије привлачнијим и за нове и за постојеће соларне инсталације. Ипак, сложена политичка ситуација, непостојање тржишта капацитета, високе накнаде, као и дуготрајни и фрагментисани поступци издавања дозвола, нарушавају поверење инвеститора и успоравају реализацију пројеката.
У Шпанији се капацитет батеријских система процењује на 0,3 GWh у 2024. години, док се у 2025. очекује скок на 1,4 GWh, односно раст од 399 одсто. Амбициозни национални циљеви, раст обновљивих извора и бројни програми финансијске подршке подстичу улагања, док унапређења у процедурама издавања дозвола и расправе о увођењу тржишта капацитета јачају поверење инвеститора. Ипак, сектор се суочава са озбиљним изазовима: домаћинства су суочена са високим трошковима и недостатком подршке, индустријски пројекти напредују спорије, а административни застоји и локално противљење додатно отежавају реализацију. Велика зависност од арбитраже и помоћних услуга компликује дугорочно планирање.
Извештај SolarPower Еуропе закључује да европско тржиште складиштења енергије показује снажну динамику, али и изражене разлике међу државама. Док Бугарска и Шпанија бележе експлозиван раст, Италија се суочава са падом, а Немачка и Холандија са озбиљним инфраструктурним и регулаторним ограничењима. Будући развој зависиће од способности европских земаља да обезбеде стабилне регулаторне оквире, дугорочне инвестиционе механизме и ефикасне мрежне капацитете.