Сектор ОИЕ веома значајан за Србију - препреке исте у свим земљама окружења

Он је Танјугу у паузи дводневне конференције "ОИЕ СРБИЈА 2025", посвећене ОИЕ која је почела данас у етно комплексу Врдничка кула у Врднику рекао да су препреке на које наилази Србија исте као и у свим другим земљама окружења и да се оне пре свега огледају у неким регулаторним и административним изазовима који морају да се покрију.

"Са једне стране морају да се усагласе и наше регулативе са европским, али са друге стране ту су и технички изазови који погађају све земље у окружењу и све земље Европе", рекао је Ранчић.

Он је навео и да ће током данашње конференције говорити о тржишту електричне енергије, додајући да је то изузетно занимљива тема и да су сви учесници веома заинтересовани.

"Бавићемо се неким темама од прошле године, покрићемо дугорочне уговоре о откупу електричне енергије, али ове године ћемо посебно бацити осврт на уговоре о балансирању електричне енергије, о помоћним услугама и тржишту помоћних услуга, а то је нешто што је у земљама окружења већ заживело, пре свега у Хрватској као и у другим земљама западне Европе, а то долази у Србију скоро", рекао је Ранчић.

Према његовим речима, компаније у Србији су веома заинтересоване да учествују у процесу декарбонизације и примени ОИЕ, наводећи да број учесника на конференцији потврђује то.

Ранчић је додао и да држава подржава привреднике у процесу декарбонизације што потврђује чињеница да смо у последњих пар година имали низ измена регулатива које отварају пут декарбонизацији и развоју пројеката.

И директор компаније Интеренерго за Србију Синиша Јањушевић сматра да је Србија протеклих деценихја доста урадила када је реч о декарбонизацији.

"У данашњем времену процес декарбонизације је веома значајан, не само за Србију него и за целу Европу и заправо за цео регион. То значи да треба да смањимо емисију ЦО2, да производимо зелену енергију, да се бавимо енергетском ефикасношћу и да улажемо у све те процесе, јер смањењем емисије неких штетних гасова ми смањујемо и саме трошкове производње", рекао је Јањушевић за Танјуг.

Он је нагласио и да је то посебно значајно, јер ће и Европска унија увести такозване пенале, односно то да ће свако ко извози у ЕУ плаћати додатни новац зато што у својој производњи или производњи свог подизвођача емитује ЦО2.
    
"Свакако ради себе и ради државе у којој се налази потребно је да се размишља о томе. Не причамо само о приватним предузећима, него причамо и о јавним предузећима, о топланама, као и државним институцијама. Не треба само гледати корист од извоза, него треба сређивати ствари у свом дворишту", рекао је Јањушевић.

Према његовим речима, сам процес декарбонизације је инвестицијски висок, али је исплатив јер се, како је истакао инвестирањем у ефикасније системе, односно у зеленије системе, практично смањују трошкови енергије, а то значи да се све то исплати у неком временском периоду.

Јањушевић је казао и да је Србија велики произвођач зелене енергије, да је доста узнапредовала у томе, као и да је наша земља првак у региону када је реч о енергији коју добијамо из хидроелектрана, ветра и сунца.

Он је нагласио и да је Србија јако развијена са технологијама и са пројектима када је реч о коришћењу биомасе и да је све више топлотних пумпи.

На панел дискусијама дводневне конференције "ОИЕ СРБИЈА 2025" у Врднику, како је најављено разговара се о развоју ветроелектрана и соларних електрана, складиштењу електричне енергије и достизању циљева одрживог развоја.

Међу 40 панелиста и модератора на конференцији, коју организује Удружење ОИЕ Србија, су представници најважнијих државних и међународних институција, инвеститора и произвођача опреме, банака које се баве финансирањем ОИЕ пројеката, адвокатских канцеларија и консултантских кућа.