Србија мора брже да усваја обновљиве изворе енергије: Снага лежи у хидрокапацитетима

Руководилац Лабораторије за електране Електротехничког факултета у Београду проф. др Жељко Ђуришић казао је да Србија није у потпуности искористила хидрокапацитете и да је студија показала да постоји 60 локација за реверзибилне хидроелектране у Србији.

''Sigurno је бар 20 изводљиво. Ми смо 1900. године изградили хидроелектрану на Ђетињи, четири године после Нијагаре. Нисмо чекали да сазру неке технологије. Имамо пуно технологија'', рекао је Ђуришић, наводи се у саопштењу Удружења Obnovlljivi извори енергије Србије.

Навео је да не разуме зашто се енергетска независност Србије доводи у везу са нуклеарном енергетиком.

''Апсурдно ми делује да када смо имали јако развијену струку, неколико института, стручњаци су рекли да не можемо даље са овим. Сада када немамо стручњаке, кажемо 'да'. Како ћемо у таквом енергетском миксу са нуклеарном енергијом бити енергетски независни? Да не говорим о економском аспекту'', навео је Ђуришић.

Професор Електротехничког факултета у пензији и председник Савеза енергетичара проф. др Никола Рајаковић је, такође, указао да је хидроенергетика значајан ресурс.

''Главни контрааргумент је цена мегават сата из хидроелектрана. Пројекат на реци Ибар смо довели пред фазу реализације, то је стотинак мегавата. Требало је да почнемо да изводимо, али стало је и стоји 15 година. Данас када питам зашто, кажу - то је прескупо'', навео је Рајаковић.

Додао је да није искоришћена ни Дрина, а да потенцијала има ''чак и на доњој Дрини“.

''Srbija има добру прилику да периоде када нема сунца и ветра премости са акумулацијама воде. Изнад Зворника је реална акумулација, имамо одличне локације. Улагања у хидроелектране су неспорно скупа, али имају смисла. Нестрпљиви су једино инвеститори, они би да се брзо врате паре'', рекао је Рајаковић.

Указао је да Србија мора брже усвајати обновљиве изворе енергије и да може бити енергетски независна.

''Волео бих да су бољи резултати, да је више мегавата, па и гигавата, обећали смо 3,5 гигавата 2030. године. Наши обновљиви извори имају сјајну перспективу. Морамо подстаћи образовање, приче о нуклеарној енергетици свести на минималну меру, јер комбинација реверзибилних хидроелектрана, обновљивих извора, водоника, даје одговор на све будуће енергетске потребе, а што је најбитније -Србија може бити енергетски независна'', истакао је Рајаковић.

Дводневна конференција ''ОИЕ СРБИЈА 2025'' окупила је стручњаке, доносиоце одлука, инвеститоре, произвођаче опреме, банкаре, представнике академске заједнице који су разговарали о изазовима пред којима се налази сектор обновљиве енергије у Србији и региону.

Пети пут заредом конференцију је организовало Удружење Obnovlljivi извори енергије Србије.