Удео ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије у Србији порастао на 25,8%

Подаци Еуростата показују да је Србија благо изнад просека Европске уније, где је удео ОИЕ прошле године био 25,2%.

Међу земљама чланица Европске уније, Шведска је забележила највећи удео обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије, чак 62,8%. Шведска се првенствено ослањала на чврсту биомасу, хидроенергију и ветар. Финска је следила са 52,1%, ослањајући се на чврсту биомасу, ветар и хидроенергију, док је Данска била трећа са 46,8%, при чему је већина обновљиве енергије долазила из чврсте биомасе, ветра и биогаса. Најнижи удели обновљивих извора забележени су у Белгији (14,3%), Луксембургу (14,7%) и Ирској (16,1%).

Највећи помак бележи сектор грејања и хлађења, где обновљиви извори чине 37,2% укупне потрошње. У производњи електричне енергије удео ОИЕ износи 32%, док је у саобраћају ситуација готово непромењена, свега 0,6% већ четири године.

У поређењу са земљама региона, Србија заостаје према подацима Еуростата. Албанија предњачи са чак 46,9%, док је Црна Гора на 40,8%. Темпо раста у Србији је спорији него у ЕУ, док је унија за две деценије готово утростручила удео ОИЕ (са 9,6% на 25,2%), Србија га је само удвостручила (са 12,7% на 25,8%).

Ревидирана Директива о обновљивим изворима енергије (РЕД ИИИ), усвојена 2023. године, подигла је обавезујући циљ са ранијих 32% на 42,5% ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије, са амбицијама да се достигне и 45%.

Према Националном енергетском и климатском плану, Србија је поставила циљеве до 2030. године: 33,6% удела ОИЕ у укупној потрошњи енергије, 45% у производњи електричне енергије, 41% у сектору грејања и хлађења, као и 3,2% у саобраћају.