ПОНОВНО ПОКРЕТАЊЕ
Запорошка нуклеарна електрана добила руску лиценцу за рад
Запорошка нуклеарна електрана (ЗАЕС), највећа нуклеарна електрана у Европи, добила је лиценцу руског регулатора Ростехнадзора за експлоатацију енергоблока број 1, са роком важења од 10 година. Тиме је званично потврђено да је безбедност овог блока на највишем нивоу.
Свечана церемонија уручења лиценце одржана је 23. децембра у Москви. Лиценцу је директору Акционарског друштва „Експлоатациона организација Запорошке нуклеарне електране“ (АО „ЕО ЗАЕС“) Рамиљу Галијеву уручио Александар Трембицки, шеф Ростехнадзора, нагласивши да се не ради само о административној процедури, већ о правном и техничком потврђивању високих стандарда нуклеарне безбедности.
Церемонији су присуствовали највиши представници руског нуклеарног сектора – генерални директор Росатома Алексеј Лихацов, његов први заменик Андреј Петров и директор концерна Росенергоатом Александар Шутиков.
Говорећи о значају лиценце, Алексеј Лихацов је истакао да се Росатом постепено приближава могућности промене режима рада енергоблока број 1, укључујући и потенцијално обнављање производње електричне енергије, али искључиво уз потпуно испуњење свих безбедносних услова. Како је навео, Запорошка нуклеарна електрана има кључни значај за будућу обнову индустријског потенцијала региона, када се ситуација стабилизује.
Добијање лиценце представља важан корак ка дугорочном и безбедном раду енергоблока и део је процеса интеграције електране у правни систем Руске Федерације. Од 2022. године, након укључивања Запорошке области у састав Русије, спроведен је опсежан стручни посао – од припреме документације до детаљне техничке процене стања опреме.
Током 2025. године изведени су обимни ремонти система безбедности, док је за 2026. годину планиран капитални ремонт, укључујући контролу метала реакторских кућишта. Лиценце за преосталих пет енергоблокова очекују се у периоду 2026–2027. године.
Са шест енергоблокова укупне снаге 6 гигавата, Запорошка нуклеарна електрана и даље остаје највећи нуклеарни енергетски објекат у Европи, а њено евентуално поновно покретање могло би имати значајан утицај на енергетску стабилност читавог региона.
