Зашто Кина масовно гради термоелектране упркос буму обновљивих извора?

Према истраживачком извештају објављеном у уторак, у погон је током прошле године пуштено више од 50 великих блокова на угаљ, појединачних склопова котла и турбине инсталиране снаге од једног гигавата или више. То представља нагли раст у односу на претходну деценију, када је годишње у просеку покретано мање од 20 таквих јединица.

Укупно је Кина прошле године прикључила чак 78 гигавата нових капацитета на угаљ, показује заједнички извештај Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха и организације Глобал Енерџи Монитор.

„Размере тог проширења су запањујуће. Само у 2025. години Кина је пустила у рад више капацитета на угаљ него што је Индија изградила током целе претходне деценије“, изјавила је коауторка извештаја Кристин Ширер из Глобал Енерџи Монитора.

Истовремено, још бржи раст ветроелектрана и соларних електрана благо је смањио удео угља у укупној производњи струје. Производња електричне енергије из угља пала је за око један одсто, јер је раст из чистијих извора покрио повећану потражњу.

Подаци Националне енергетске администрације Кине показују да је земља у 2025. додала 315 гигавата соларних капацитета и 119 гигавата ветроенергије.

Питање зашто Кина и даље интензивно гради термоелектране на угаљ има више одговора. Земља се налази у ранијој фази економског развоја у односу на САД и Европу, па јој је потребно више енергије за наставак раста. Како се све више од 1,4 милијарде становника приближава средњој класи, расте и потрошња електричне енергије – од клима-уређаја до других енергетски захтевних уређаја.

Велике количине струје потребне су и за рад кинеских фабрика, али и за сектор вештачке интелигенције, који власти у Пекингу виде као кључан за технолошко лидерство земље.

Нестанци електричне енергије у појединим деловима Кине током 2021. и 2022. године додатно су појачали страховања у вези са енергетском безбедношћу. Поједине фабрике тада су обустављале производњу, док су неки градови уводили ротационе рестрикције.

Одговор власти био је јасан сигнал да је потребно више електрана на угаљ, што је покренуло талас нових захтева и дозвола за изградњу. Аналитичарка Ћи Ћин из Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха наводи да је управо талас одобравања пројеката током 2022. и 2023. довео до наглог раста инсталираних капацитета прошле године.

„Када се једном издају дозволе, пројекте је тешко зауставити“, нагласила је она.

Изградња нових капацитета на угаљ снаге 83 гигавата започета је прошле године, што указује да би и ове године електроенергетска мрежа могла бити додатно проширена.

Званични став кинеских власти је да угаљ обезбеђује стабилну резерву за изворе попут ветра и сунца, чија производња зависи од временских услова и доба дана. Рестрикције из 2022. делом су биле последица суше која је погодила хидроелектране, кључни извор енергије у западној Кини.

Према смерницама Националне комисије за развој и реформе, угаљ би требало да „игра важну носећу и балансирајућу улогу“ још годинама, уз план да се постојеће електране учине чистијим и ефикаснијим.

Кинеска Асоцијација за транспорт и дистрибуцију угља саопштила је да ће термоелектране на угаљ остати кључне за стабилност електроенергетског система, чак и док се део производње постепено пребацује на друге изворе.

Ћин упозорава да би масовна изградња могла успорити прелазак на чистије изворе енергије. „Политички и финансијски притисци да електране раде пуним капацитетом могли би их дуже задржати у погону, остављајући мање простора за друге изворе“, рекла је она.

У извештају се Кина позива да убрза гашење старих и неефикасних термоелектрана и да се у наредном петогодишњем плану обавеже да емисије из електроенергетског сектора између 2025. и 2030. године неће расти.

„Хоће ли ширење капацитета на угаљ довести до већих емисија зависиће од тога да ли ће његова улога заиста бити ограничена на резерву и подршку, или ће остати стуб базне производње електричне енергије“, закључила је Ћин.