Министарка Павков у Пироту: Компостана показује како ниједан отпад не мора да заврши на депонији
Министарка заштите животне средине Сара Павков обишла је завршетак радова на изградњи компостане у Регионалном центру за управљање отпадом у Пироту – једном од седам регионалних центара који се реализују уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Француске развојне агенције (АФД), кроз кредитну линију од 300 милиона евра.
- Задовољна сам начином на који се динамика спроводи. Јако ми је важно да то грађани могу да виде и разумеју, јер је и компостирање важан корак ка модернизацији управљања отпадом – што је наш стратешки циљ - изјавила је Павков.
Компостана у Пироту је прва оваквог типа у Србији. Користиће зелени и органски отпад, као и муљ из постројења за пречишћавање отпадних вода. Целокупан процес биће подржан информационим технологијама које омогућавају прецизно праћење, контролу квалитета и крајњу обраду у виду висококвалитетног компоста који може имати комерцијалну примену у пољопривреди и хортикултури.
Прва компостана као замајац за промене у локалним самоуправама
Министарка је нагласила да је реч о пионирском пројекту, не пилоту, и да овакви функционални модели треба да постану инспирација за друге градове широм Србије.
- Пирот показује како може да се искористи апсолутно свака врста отпада. Циљ нам је да уведемо европске стандарде у област управљања отпадом, а Пирот је, нема сумње, на одличном путу. И што је најважније – ово је резултат рада и знања наших људи - истакла је Павков.
Поред тога, отварање оваквих центара има и важне економске и друштвене последице – стварају се нова радна места, повећава се локална стручност у области екотехнологија, а грађани добијају прилику да буду активни учесници у процесу разврставања и рециклаже отпада.
Компостане – кључни стуб одрживе будућности
Компостане играју важну улогу у борби против климатских промена и загађења. Органски отпад, када се не обради правилно, на депонијама емитује метан – гас који је више десетина пута штетнији од угљен-диоксида. Компостирањем се овај отпад претвара у користан ресурс који побољшава квалитет земљишта, смањује потребу за вештачким ђубривима и доприноси очувању природних ресурса.
Такође, компостирање значајно растерећује депоније и продужава им век трајања, а локалне самоуправе штеде на трошковима транспорта и обраде отпада. У земљама ЕУ, компостане су већ деценијама саставни део циркуларне економије, а Србија оваквим пројектима хвата корак са тим праксама.
Компостана у Пироту, као први пример овог модела, послужиће и као едукативни центар, где ће се организовати обуке и радионице за представнике других локалних самоуправа, комунална предузећа и заинтересоване грађане. На тај начин, Пирот постаје лидер у одрживом управљању отпадом и пример за друге регионе.
