Министарка Сара Павков: Бирамо ред уместо импровизације и превенцију уместо гашења пожара

Државна секретарка Министарства заштите животне средине, Сара Павков, истакла је да је циљ државе изградња истински модерног система у којем управљање отпадом почиње већ у домаћинствима и кроз одлуке привреде, пре него што он уопште постане проблем.

Управо је зато нови Закон о управљању отпадом постављен као темељ будућности Србије у овој области.

Главни циљ закона је драстично смањење количине отпада на депонијама и заштита здравља грађана. Павков наглашава кључну филозофију:

- Превенција је увек најповољније и најодговорније решење, а најбољи отпад је онај који није ни настао. Уколико ипак настане, следеће најбоље решење је да се користи као ресурс, односно да се поново употреби.

Посебан фокус стављен је на строге мере превенције када је у питању отпад од хране, што је једна од кључних новина.

Закон уводи строгу одговорност за све произвођаче отпада. Они сада имају законску обавезу да планирају, евидентирају и контролишу пут свог отпада од самог извора до финалног третмана. Павков је јасна по питању досадашње праксе:

- У области отпада импровизација је најскупља, не само по финансијским издацима, већ и по поверењу грађана и штети по животну средину. Зато овим прописом уводимо јасна правила зарад веће ефикасности.

Нови систем отклања све двосмислености које су раније дозвољавале појединцима да „хватају кривине“. Уводи се дигитализација докумената о кретању неопасног отпада, чиме се постиже потпуна транспарентност. Такође, грађанима је сада омогућено да на легалан начин, уз јасну документацију, предају свој отпад правним лицима.

Закон прати строге европске стандарде, укључујући и ограничења употребе штетних материја (попут фталата) у електронској опреми. Ово није важно само за природу, већ и за конкурентност наше привреде на тржишту ЕУ.

Ипак, примењен је и реалан приступ. Отпад од текстила тренутно није обухваћен посебним токовима, јер тај систем још увек није у пуном капацитету заживео ни у свим чланицама ЕУ. Циљ је уводити само она решења која се у пракси могу спровести до краја.

Једна од најзначајнијих новина је дозвола увоза неопасног отпада у енергетске сврхе. Ово се посматра као стратешка шанса за Србију из четири кључна разлога:

1. Циркуларна економија: Отпад постаје ресурс, што је стуб Зелене агенде.

2. Конкурентност: Домаћа индустрија (попут цементара) већ има технологију да користи овај енергент, чиме смањује трошкове.

3. Чистији ваздух: Замена мазута и угља алтернативним горивима директно поправља квалитет ваздуха.

4. Енергетска стабилност: Смањује се зависност од фосилних горива и испуњавају захтеви ЦБАМ механизма (контрола емисије ЦО2).

Држава активно анализира локације у локалним самоуправама где би се могла поставити мобилна постројења за спаљивање отпада, посебно у местима која нису покривена регионалним центрима. Павков истиче да ово нису „пречице“, већ начин да се убрза изградња целокупног система.

Након деценија занемаривања, план је амбициозан:

- Изградња модерних регионалних центара широм земље.
- Затварање и санација несанитарних (старих) депонија.
- Чишћење дивљих депонија и спречавање настанка нових.

Закон о управљању отпадом шаље јасну поруку да Србија бира ред уместо хаоса. Како закључује Сара Павков, овим се потврђује спремност државе да модернизује систем и „будућим генерацијама остави у аманет животну средину која је достојна њиховог одрастања“.