Завод за заштиту природе: Услови заштите природе за "Јадар" у складу са прописима

Како је наведено, Завод је на основу Закона о општем управном поступку дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка, а да је компанија предала захтев 23. јула 2024. године, што говори да је решењем издатим 21. августа 2024. године Завод искористио максималан рок за издавање акта у складу са Законом о општем управом поступуку.­

Завод је демантовао наводе неких медија да је издао услове без сагласности стручњака.

На основу Одлуке о оснивању Завода за заштиту природе Србије, директор Завода доноси управне акте из надлежности ове институције, осим одлука које доноси Управни одбор, а које су таксативно набројане у тачки која регулише ову материју, наводе из Завода.

"Наглашавамо да је Завод за заштиту природе Србије од 2006. године у више наврата био укључен у израду планова и пројеката у вези истраживања и експлоатације лежишта литијума и бора на предметном подручју, што је информација која је већ послата Удружењу грађана 'Центар за владавину права' и Центру за истраживачко новинарство ЦИНС, који су тражили увид у списе предмета и копије докумената који садрже информацију везану за предметно издавање услова заштите природе", наведено је у саопштењу.

У издатим условима заштите природе који је издао Завод наводи се да је увидом у Централни регистар заштићених природних добара и документацију Завода, а у складу са прописима који регулишу област заштите природе, утврђено је да се предметно подручје не налази унутар заштићеног подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите нити је у границама еколошки значајног подручја еколошке мреже Србије.­

У издатим условима наводи се и да је на подручју евидентирано присуство већег броја строго заштићених и заштићених дивљих биљних и животињских врста, у складу са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Иако се у границама Пројекта не налазе заштићена подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, нити је у границама еколошки значајног подручја еколошке мреже Републике Србије, Завод је на основу прикупљене и постојеће документације евидентирао присуство горе наведених врста и станишта, и на основу тога прецизно дефинисао, кроз 30 тачака, Опште и Посебне услове заштите природе, Посебне услове заштите вода, земљишта и ваздуха, као и Посебне услове за рударске радове и активности.

"Оваквим начином дефинисања услова Завод је применио основна начела заштите природе у складу са Законом о заштити природе, односно предвидео очување евидентираних делова природе, станишта и врста, без обзира на то да ли ће Инвеститор моћи приликом израде Пројекта да их испоштује. Након издатих услова Инвеститор је у обавези да потражује мишљење о испуњености услова на израђени Пројекат, што је корак који тек треба да уследи", наведено је у саопштењу Завода.

Истичу да су основне примедбе до којих је ЦИНС дошао из интерних мејлова и службених белешки нетачне у делу који се односи на то да су услови заштите природе направљени тако да иду на штету природе, да су мењани и усвојени без сагласности струке.

"Напротив, услови заштите природе и животне средине који су дефинисани у издатом документу, управо ће спречити неповратну деструкцију природе.­ С обзиром на то да је медиј анализирао искључиво интерну преписку, а у циљу разјашњења неоснованих примедби, истичемо да је део сарадника у анализама и радним верзијама текста решења/акта, узео у обзир целу површину обухваћену Просторним планом подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита 'Јадар' која износи 29.391 хектара, без обзира на површину дефинисану у поднетом захтеву за израду Пројекта експлоатације лежишта литијума и бора 'Јадар' која износи 1.501,34 хектар", наводи се у саопштењу.

Додају да је, осим тога, разлика у садржини радне и финалне верзије решења/акта је најпре у форми, јер су услови прегруписани у односу на тематику и тиме прецизније дефинисани.

"Списак врста и станишта се у радној верзији односио искључиво на површину од 29.391 хектар, а не на површину за коју је поднет захтев од 1.501,34 хектар, због чега је списак врста и станишта коригован у односу на површину обухваћену предметним захтевом", наводе из Завода.
    
Демантују и да наводе да недостају кораци у процени зоне утицаја, а који се тичу губитка и фрагментације станишта, загађења вода и земљишта, као и промене водног режима, шумске деградације, буке и вибрације и инвазивних врста.

"Предмети које Завод обрађује су мултидисциплинарни, односно у њиховој изради учествује већи број запослених стручних сарадника различитих струка: биолошке, геолошке, шумарске, планерске, технолошке, правне и друге. Приликом обраде предмета, обрађивачи комуницарају путем мејла и усаглашавају ставове у вези предмета који заједнички обрађују", наводе из Завода.

Они сматрају да комуникација између обрађивача аката, као и на тај начин настале белешке, не могу представљати званичан документ, имајући у виду да до изласка коначног акта има више радних верзија и тек након обраде свих битних елемената, овлашћено лице Завода доноси коначни акт, који се оверава, заводи у писарници и отпрема подносиоцу захтева.