ПОСЛЕ СМРТИ ЛАБОВИЋА: Речи Дарка Миличића након којих треба да се замисле сви родитељи
Кошаркашки свет у Србији је потресен након што је у 39. години преминуо некадашњи репрезентативац, Драган Лабовић. Поводом ове трагичне вести за Телеграф је говорио Дарко Миличић.
Њих двојица су били саиграчи у репрезентацији за коју је Лабовић дебитовао 2007. године када је селектор био Зоран Мока Славнић који је такође био шокиран због његове смрти.
Дарко га је запамтио као веома позитивну особу која је дизала атмосферу у националном тиму.
- Памтим га као зајебанта, лик је био тешка позитива. Памтим га по томе и зато ми звучи фасцинантна та прича кроз шта је све прошао. Био је ведрог духа, позитиван, неко ко је позидао атмосферу увек када би падала, знао је увек да се нашали - почео је Дарко Миличић причу за Телеграф.
И Дарко као и читава јавност није остао нем на животну причу Лабовића о којој је недавно говорио у подкасту у "Јао Миле".
- Када сам чуо шта му се издешавало и које је проблеме имао, било ми је несхватљиво, али то говори да не смемо олако да схватимо ствари, да очигледно свакоме може да се деси. Само Бог драги зна неко носи у својој души. Не треба олако схватати ствари. Зато тај приступ треба бити максималан, поготово у том спорту, јер он одузима много времена, пажње, емоција... - истакао је Миличић.
Миличић је посебно говорио о васпитавању деце сматрајући да их никако не треба форсирати и вршити притисак на њих.
- Треба бити опрезан и са својом децом, треба добро послушати своје дете у тим кризним ситуацијама. Не треба форсирати, притискати и правити тензију, није то тај тренутак, то треба да траје. Не треба се бавити морањем момента сад, не мора ништа, ако је криза, борба, ако је "жута минута", треба оставити ствари по страни и поразговарати. Многи људи узму мимо воље детета, ако се данас не одради, да сутра неће бити. Биће и сутра.
- То је тај спорт који је постао суров, одузима ти слободно време, емотивно те кида и физички и у сваком смислу. Имаш примере људи где људи дођу у такву ситуацију и буквално пукну. Имаш и примере где неки врхунски играчи имају врхунски приступ, тренинг, али ти се не отвори пут и онда се разочарају. То је склоп неких тешких околности код људи где психички не могу да издрже и ето шта се дешава. Преко пријатеља сам чуо за његово стање, био сам шокиран, јер знам да је он увек био у шали, подизао атмосферу, што се каже, није заклапао. Рекох, немогуће човече, али очигледно да је могуће - закључио је Дарко Милићић за Телеграф.
