ТУГА И БОЛ НЕ ЈЕЊАВАЈУ: Шест година од смрти Алексе Јанковића
Алекса Јанковић је 10.маја 2011. године извршио самоубиство због вршњачког насиља
Шест пуних година је прошло од тог 10. маја 2011. године када је Алекса Јанковић скочио са трећег спрата зграде у којој је живео јер више није могао да издржи вербално и физичко злостављање од стране својих вршњака из школе.
ПИСМО АЛЕКСИНЕ МАЈКЕ МИНИСТРУ: Једно дете спава у мраку! Гроб и кревет његов чисти се лопатом
Дуже од осам месеци Алексу су вршњаци јурили, вређали, претили, тукли. Школа је знала за злостављање, дирекотрка је знала за злостављање, одељенски старешина је знао за злостављање. Били су обавештени и школски полицајац, Црвени крст, полиција и Школска управа града Ниша. Школа није урадила ништа, пустили су да у таквој атмосфери сване и кобни 10. мај. Школа, која би требало да буде место где деца с радошћу одлазе, где стичу пријатеље за цео живот постала је Алексино мучилиште.
У годинама након Алексине смрти, родитељи овог дечака водили су битку са Основном школом “Сретен Младеновић Мика” како би доказали да наставници и запослени нису заштитили Алексу. Ове тврдње родитеља испоставле су се као тачне, те је суд 2016. године наложио да им школа исплати 1,5 милиона динара.
Алексини родитељи се од смрти свог сина грчевито боре за то да ниједно дете више не буде жртва вршњачког насиља, да се оно препозна, да се наставници који не пријаве злостављање казне. Све то објединили су у иницијативи за "Алексин закон" који је ушао у скупштинску процедуру. Тај закон требало би да допуни пропусте у Закону о основама система образовања и васпитања и Закона о заштити права детета.
МАЈКА ПОКОЈНОГ ДЕЧАКА: Усвојите што пре Алексин закон и спречите вршњачко насиље!
Овај закон донео би могућност да се насилник искључи из школе на период до тридесет дана, а да за то време раде стручне службе. Такође овим законом несавсесни наставници који препознају насиље, а не реагују адекватно били би кажњени.
Овај закон би требало да спречи да ни једно дете више никада не доживи Алексину судбину. Ипак, децу би и поред свих закона овог света требало да учимо и оним што право не прописује - љубави и емпатији. Да треба да буду другари, да помогну онима који су у невољи. Да када виде да им неко малтретира пријатеља пријаве то. Да је школа место у коме треба да постану учени, али и добри људи. Да живот нема цену.
