Демографска бомба откуцава: Шта старење популације значи за будућност пензија у Србији?

 Један од најозбиљнијих изазова јесте процес старења популације, односно све већи удео старијих особа у укупном броју становника. Према доступним анализама, очекује се да ће до 2050. године више од једне трећине грађана Србије бити старије од 65 година. Ова промена носи са собом бројне последице, а посебно се одражава на одрживост пензионог система.

Систем пензионог осигурања у Србији базира се на принципу међугенерацијске солидарности – то значи да садашња генерација запослених уплаћује доприносе из којих се исплаћују пензије за постојеће пензионере. Овај модел функционише када је број запослених вишеструко већи од броја пензионера. Међутим, у савременим условима, тај однос је све неповољнији. Данас на једног пензионера долази мање од 1,5 запослених, а та бројка наставља да опада због смањеног броја рођених, одласка младих у иностранство и повећане дужине животног века.

Поред тога, економски изазови, као што су висока незапосленост и сива економија, додатно отежавају одрживост пензионог система. Велики број радника не уплаћује доприносе јер раде „на црно“, што смањује укупне приходе Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Истовремено, пензије представљају значајан издатак у буџету Србије – у појединим годинама чак и до 11% бруто домаћег производа.

Решења овог проблема захтевају дубоке и стратешке реформе. Једна од мера која се већ примењује јесте постепено повећање старосне границе за одлазак у пензију. Ипак, то није довољно. Неопходно је радити на подстицању запошљавања, посебно међу младима, као и на стимулисању останка стручних кадрова у земљи. Такође, све више се говори о важности развоја допунских и приватних пензионих фондова, како би грађани могли додатно да обезбеде своју старост.

Питање демографске политике такође је кључно. Србија мора да развија свеобухватне мере које подстичу рађање, као што су веће олакшице за родитеље, субвенционисани вртићи, флексибилни услови рада и стабилнија социјална сигурност за породице са децом. Без ревитализације популације, пензиони систем неће моћи да издржи оптерећење које му предстоји.

Друштвена солидарност, међугенерацијско поверење и одговорна државна политика морају бити у средишту будућих решења. У супротном, постоји озбиљан ризик да пензиони систем постане финансијски неодржив, што би могло довести до смањења износа пензија, кашњења у исплатама и повећања сиромаштва међу старијим становништвом.

Уколико се проблему не приступи свеобухватно, не само као економском, већ и као друштвеном изазову, Србија ће ући у период у којем ће старачко сиромаштво и међугенерацијски јаз постати горућа питања друштвеног опстанка.