"Држите се означених места за купање и ближе копну" Др Александар Јоксимовић о опасности напада ајкула у Црној Гори

Пред почетак туристичке сезоне поново се отвара питање које сваке године изазива пажњу туриста: да ли у Црној Гори постоји реална опасност од напада ајкула?

Научник Института за биологију мора др Александар Јоксимовић поручује да разлога за панику нема, јер су напади ајкула у Јадранском мору изузетно ретки, а сусрети са купачима готово невероватни.

Да ли су ајкуле опасност за купаче у Црној Гори?

- Пред почетак сваке туристичке сезоне готово редовно се у медијима појављују наслови о морским псима, њиховом приближавању обали и могућим нападима на људе. Ипак, такве информације треба посматрати рационално и без стварања панике, посебно када је реч о Црној Гори и Јадранском мору. Напади ајкула на људе у Јадрану изузетно су ретки и статистика јасно показује да разлога за страх практично нема. Већ шест година уназад пред сваку сезону појављују се написи о ајкулама, морским псима и нападима на људе. Међутим, то не треба узимати здраво за готово. Посебно у Црној Гори нема разлога за панику, јер су напади ајкула у Јадранском мору изузетно ретки - казао је Јоксимовић за Побједу.

Он објашњава да ајкуле углавном бораве далеко од обале, док се паника често шири због снимака, виралних објава и сензационалистичких наслова пред почетак летње сезоне.

Људи нису њихов природни плен

Јоксимовић наводи да се напади ајкула најчешће дешавају у топлим океанским водама, нарочито код Аустралије, Египта и обала Америке, где у појединим случајевима ајкуле могу заменити сурфере за фоке.

- Код Аустралије и Америке често страдају сурфери јер из дубине ајкуле могу да их замене за фоке, које су њихов природни плен. Сурфер у црном оделу на дасци, са покретима руку и ногу, ајкули може изгледати управо као фока, зато оне најчешће нападају. Тада ајкула има такву визију да је то фока и зато се то дешава - објаснио је Јоксимовић.

Када је реч о Јадрану, према његовим речима, последњи забележени напад био је 2008. године и радило се о угризу без тежих последица, док је последњи смртоносни напад на источној обали Јадрана забележен 1973. године.

У Јадрану има ајкула, али углавном далеко од обале

- Када погледате статистику, вероватноћа напада је готово равна нули. Много више људи страда од убода пчеле, удара грома или саобраћајних несрећа него од напада ајкуле. Ипак, то не значи да у Јадрану нема морских паса. По последњим подацима у Јадранском мору регистроване су 34 врсте морских паса, од малих морских мачака па до великих врста дугих неколико метара. Међутим, они углавном бораве у дубинама и далеко од обале, јер им бука, галама и присуство људи сметају. Ајкуле се, објашњава, углавном хране лигњама и рибом, а обали прилазе веома ретко и то најчешће због отпада или остатака рибе које рибари бацају у море. Људи нису њихов плен нити су им интересантни. Сусрет са ајкулом на нашем приморју заиста је на статистичкој нули. Пре ћете добити на лоту него срести ајкулу близу обале - навео је саговорник Побједе.

Он додаје да су готово сви инциденти у Јадрану забележени далеко од обале, често на отвореном мору, где се људи јахтама или мањим пловилима удаље од копна.

Савет купачима: Не удаљавајте се од обале

- У морској тишини вибрације и електромагнетна поља које стварају покрети људи могу привући ајкулу. Уколико се деси да је у питању ајкула која се храни, њена агресивност и нервоза могу бити појачани, па може доћи до случајног напада. Због тога купачима саветујемо да се држе означених зона за купање и да без потребе не одлазе далеко од обале. Не видим разлог да људи пливају километрима од обале. Држите се означених места за купање и ближе копну. Ту су купачи безбедни - поручио је Јоксимовић.

Стручњак наглашава да на уређеним купалиштима Црногорског приморја нису забележени напади ајкула на купаче, као и да су плаже током сезоне под надзором спасилаца и служби задужених за безбедност на мору.

Ајкуле нису "морске немани"

- Морски пси нису "морске немани" како их често представљају филмови и друштвене мреже. Реч је о животињама које имају важну улогу у екосистему и које углавном избегавају контакт са људима. Непотребна паника најчешће настаје након виралних објава и сензационалистичких наслова.

Довољно је да неко објави снимак пераја или тамне сенке у води и одмах настане узнемиреност. У највећем броју случајева не ради се ни о опасним врстама нити о ситуацијама које представљају претњу за купаче. Највећи број пријава током лета на крају се покаже као погрешна процена грађана или туриста. Људи често замене делфине, туне или веће рибе за ајкуле. Довољна је сенка у води или пераје и одмах настане узнемиреност, посебно када се снимци појаве на друштвеним мрежама - указао је Јоксимовић.

Према његовим речима, купалишта на којима борави највећи број туриста безбедна су управо због присуства људи, пловила, буке и активности у плићаку, што морским псима не одговара.

Закључак стручњака је јасан - ајкуле у Јадрану постоје, али за купаче у Црној Гори не представљају реалну претњу ако се поштују основна правила безбедности.