"Držite se označenih mesta za kupanje i bliže kopnu" Dr Aleksandar Joksimović o opasnosti napada ajkula u Crnoj Gori
Napadi u Jadranu su izuzetno retki
Pred početak turističke sezone ponovo se otvara pitanje koje svake godine izaziva pažnju turista: da li u Crnoj Gori postoji realna opasnost od napada ajkula?
Naučnik Instituta za biologiju mora dr Aleksandar Joksimović poručuje da razloga za paniku nema, jer su napadi ajkula u Jadranskom moru izuzetno retki, a susreti sa kupačima gotovo neverovatni.
Da li su ajkule opasnost za kupače u Crnoj Gori?
- Pred početak svake turističke sezone gotovo redovno se u medijima pojavljuju naslovi o morskim psima, njihovom približavanju obali i mogućim napadima na ljude. Ipak, takve informacije treba posmatrati racionalno i bez stvaranja panike, posebno kada je reč o Crnoj Gori i Jadranskom moru. Napadi ajkula na ljude u Jadranu izuzetno su retki i statistika jasno pokazuje da razloga za strah praktično nema. Već šest godina unazad pred svaku sezonu pojavljuju se napisi o ajkulama, morskim psima i napadima na ljude. Međutim, to ne treba uzimati zdravo za gotovo. Posebno u Crnoj Gori nema razloga za paniku, jer su napadi ajkula u Jadranskom moru izuzetno retki - kazao je Joksimović za Pobjedu.
On objašnjava da ajkule uglavnom borave daleko od obale, dok se panika često širi zbog snimaka, viralnih objava i senzacionalističkih naslova pred početak letnje sezone.
Ljudi nisu njihov prirodni plen
Joksimović navodi da se napadi ajkula najčešće dešavaju u toplim okeanskim vodama, naročito kod Australije, Egipta i obala Amerike, gde u pojedinim slučajevima ajkule mogu zameniti surfere za foke.
- Kod Australije i Amerike često stradaju surferi jer iz dubine ajkule mogu da ih zamene za foke, koje su njihov prirodni plen. Surfer u crnom odelu na dasci, sa pokretima ruku i nogu, ajkuli može izgledati upravo kao foka, zato one najčešće napadaju. Tada ajkula ima takvu viziju da je to foka i zato se to dešava - objasnio je Joksimović.
Kada je reč o Jadranu, prema njegovim rečima, poslednji zabeleženi napad bio je 2008. godine i radilo se o ugrizu bez težih posledica, dok je poslednji smrtonosni napad na istočnoj obali Jadrana zabeležen 1973. godine.
U Jadranu ima ajkula, ali uglavnom daleko od obale
- Kada pogledate statistiku, verovatnoća napada je gotovo ravna nuli. Mnogo više ljudi strada od uboda pčele, udara groma ili saobraćajnih nesreća nego od napada ajkule. Ipak, to ne znači da u Jadranu nema morskih pasa. Po poslednjim podacima u Jadranskom moru registrovane su 34 vrste morskih pasa, od malih morskih mačaka pa do velikih vrsta dugih nekoliko metara. Međutim, oni uglavnom borave u dubinama i daleko od obale, jer im buka, galama i prisustvo ljudi smetaju. Ajkule se, objašnjava, uglavnom hrane lignjama i ribom, a obali prilaze veoma retko i to najčešće zbog otpada ili ostataka ribe koje ribari bacaju u more. Ljudi nisu njihov plen niti su im interesantni. Susret sa ajkulom na našem primorju zaista je na statističkoj nuli. Pre ćete dobiti na lotu nego sresti ajkulu blizu obale - naveo je sagovornik Pobjede.
On dodaje da su gotovo svi incidenti u Jadranu zabeleženi daleko od obale, često na otvorenom moru, gde se ljudi jahtama ili manjim plovilima udalje od kopna.
Savet kupačima: Ne udaljavajte se od obale
- U morskoj tišini vibracije i elektromagnetna polja koje stvaraju pokreti ljudi mogu privući ajkulu. Ukoliko se desi da je u pitanju ajkula koja se hrani, njena agresivnost i nervoza mogu biti pojačani, pa može doći do slučajnog napada. Zbog toga kupačima savetujemo da se drže označenih zona za kupanje i da bez potrebe ne odlaze daleko od obale. Ne vidim razlog da ljudi plivaju kilometrima od obale. Držite se označenih mesta za kupanje i bliže kopnu. Tu su kupači bezbedni - poručio je Joksimović.
Stručnjak naglašava da na uređenim kupalištima Crnogorskog primorja nisu zabeleženi napadi ajkula na kupače, kao i da su plaže tokom sezone pod nadzorom spasilaca i službi zaduženih za bezbednost na moru.
Ajkule nisu "morske nemani"
- Morski psi nisu "morske nemani" kako ih često predstavljaju filmovi i društvene mreže. Reč je o životinjama koje imaju važnu ulogu u ekosistemu i koje uglavnom izbegavaju kontakt sa ljudima. Nepotrebna panika najčešće nastaje nakon viralnih objava i senzacionalističkih naslova.
Dovoljno je da neko objavi snimak peraja ili tamne senke u vodi i odmah nastane uznemirenost. U najvećem broju slučajeva ne radi se ni o opasnim vrstama niti o situacijama koje predstavljaju pretnju za kupače. Najveći broj prijava tokom leta na kraju se pokaže kao pogrešna procena građana ili turista. Ljudi često zamene delfine, tune ili veće ribe za ajkule. Dovoljna je senka u vodi ili peraje i odmah nastane uznemirenost, posebno kada se snimci pojave na društvenim mrežama - ukazao je Joksimović.
Prema njegovim rečima, kupališta na kojima boravi najveći broj turista bezbedna su upravo zbog prisustva ljudi, plovila, buke i aktivnosti u plićaku, što morskim psima ne odgovara.
Zaključak stručnjaka je jasan - ajkule u Jadranu postoje, ali za kupače u Crnoj Gori ne predstavljaju realnu pretnju ako se poštuju osnovna pravila bezbednosti.
