ХИТНИ РОДИТЕЉСКИ САСТАНЦИ У ВРТИЋИМА: Деца жртве "труљења мозга", ови трендови имају озбиљне последице по концентрацију и развој когниције
У једном београдском вртићу недавно је одржан хитан родитељски састанак због забрињавајућег утицаја глобалног тренда познатог као "Браинрот", који је, према речима васпитачица, захватио готово сву децу.
Како су истакле, више нема детета у групи које није опседнуто бизарним и апстрактним ликовима попут "Балерине Капућине" или "Тралалера Тралале", чији стихови и песме деца неуморно понављају, делујући као хипнотисана.
Феномен "браинрот" — што се у преводу може описати као "труљење мозга" — постао је глобални тренд на друштвеним мрежама, пре свега на мрежи ТикТок, и карактеришу га апсурдни, бесмислени видео-садржаји, најчешће са вештачки генерисаним ликовима и песмицама које се стално понављају. Иако су настали као безазлени интернет мимови, ови садржаји све више изазивају забринутост код родитеља и стручњака.
Један од најпознатијих ликова је "Балерина Капућина" – шољица кафе са дугим ногама у штиклама – као и "Тралалеро Тралала", ајкула у патикама која рецитује бесмислене стихове уз музику са јаким италијанским акцентом. Поред њих, ту су и ликови попут "Бомбардило Крокодила“, авиона с главом крокодила, или "Лирили Ларила", слона-кактуса у папучама. Деца су све опседнутија овим садржајима, често их непрекидно гледају и понављају, губећи контакт са реалношћу и тешко разликујући стварни свет од фикције.
Стручњаци упозоравају да овакав садржај негативно утиче на пажњу, концентрацију и развој когнитивних способности код деце. Наиме, кратки и интензивни видео-клипови стварају сталне допаминске ударе у мозгу, што доводи до тога да се деци сваки облик дуже активности – попут читања, учења или обичног разговора – чини напорним, досадним и незанимљивим. Иако "браинрот" није медицински термин, у савременом језику користи се за опис садржаја који има негативан утицај на ментално здравље.
Вртићи праве састанке где су васпитачице родитељима указале да деца у групи непрекидно понављају песме и имена из ових видео-клипова, не показују интересовање за уобичајене игре или учење, а поједина деца имају тешкоће да се изразе или концентришу. Због тога су апеловале да се деци ограничи време испред екрана и да се пажљиво прати каквом су садржају изложена.
Лекари додатно упозоравају да деца која су константно изложена оваквом садржају могу имати потешкоће у развоју социјалних вештина, али и у разликовању стварног од измишљеног, што у каснијем узрасту може довести до озбиљнијих проблема. Подаци показују да деца узраста од 8 до 10 година у просеку проводе шест сати дневно испред екрана, док деца узраста од 11 до 14 година и до девет сати дневно, што додатно појачава забринутост.
Иако су овакви трендови често кратког даха, стручњаци и васпитачи позивају на опрез, истичући важност тога да родитељи препознају штетне обрасце понашања и правовремено реагују како би заштитили развој и ментално здравље своје деце.
