Дете убица иде на одслужење вишегодишње казне затвора: Контроверзна промена закона за малолетнике би у случајевима попут Рибникара осудила и извршиоца
Иницијатива која би могла да промени начин санкционисања најтежих кривичних дела почињених од стране млађих малолетника.
У последње време све је гласнија дебата у појединим земљама Европе о спуштању границе кривичне одговорности за малолетнике на тринаесту годину живота. Шведска предлаже да деца од 13 или 14 година могу одговарати пред судом за најтежа кривична дела, попут убистава и оружаних напада, и да казне издржавају у посебно опремљеним омладинским затвореним центрима уместо у класичним затворима. Док се у Немачкој јавно разговара о спуштању границе са 14 на 12 година, након таласа насиља у које су били умешани малолетници, пише Дојче веле.
Иако ове реформе изазивају отпор дела шире и стручне јавности, оне се поткрепљују аргументима да деца све више постају оруђе криминалних група, па и починиоци убистава. Међународне институције као што су Уједињене нације и Савет Европе и даље препоручују да граница кривичне одговорности не буде нижа од 14 година.
Ипак, политички притисци јачају, а сурова стварност се често мења брже него што се многима допада, узимајући у обзир све више примера малолетничке деликвенције у свету.
Закон у Србији ослобађа сваке одговорности лица млађа од 14 година
У Србији је тренутна граница кривичне одговорности 14 година, тако да деца млађа од тога не могу бити кривично процесуирана, без обзира на тежину учињеног дела. За њих је предвиђено само спровођење васпитних, социјалних и заштитних мера, док кривична одговорност пада на терет родитеља или старатеља уколико се докаже њихова небрига и немар. Таква решења можда имају смисла када се ради о лакшим делима, али су потпуно неадекватна у случајевима тешких злочина. Ту спада и масакр у београдској основној школи "Владислав Рибникар",где је дечак од 13 година убио деветоро ученика и домара, а ранио још шест особа. Због свог узраста није могао кривично да одговара, па је систем одговорио тако што су процесуирани његови родитељи, а он смештен у здравствену установу.Ипак, у јавности је остао утисак да је правда остала недостижна.
Како би предлог Шведске и Немачке био спроведен у Србији
Да Србија усвоји и спроведе модел предлога закона попут Шведске или Немачке, то би значило да би и деца од 13 година могла кривично да одговарају у случајевима тешких убистава или оружаних напада. Такав закон би захтевао формирање специјализованих омладинских објеката и нови систем поступања према деци починиоцима најтежих кривичних дела. То не би подразумевало класичан затвор, већ институционалне установе у којима би боравили под режимом, али са присуством психолога, педагога и социјалних радника. Судови би, уместо да такве случајеве препуштају породично-правној заштити, могли да изричу кривичноправне мере прилагођене малолетницима. Тиме би се систем прилагодио реалности у којој и дете од 13 година може извршити злочин сразмеран оном који чине одрасли. Србија би тако добила правни механизам за реаговање у случајевима екстремног насиља међу децом.
Пример Рибникар: Како би изгледало суђење да је закон већ постојао
Да је закон заиста постојао у тренутку трагичног догађаја у "Рибникару", случај би био потпуно другачије вођен. Малолетни починилац би био кривично гоњен у посебном поступку за малолетнике, са свим правима и одговорностима које такав процес подразумева. Могао би бити осуђен на институционалну меру у посебно прилагођеној установи за омладину за вишегодишњи боравак, а не би практично остао ван система кривичне одговорности. Породице жртава добиле би прилику да кроз судски процес добију сатисфакцију и потврду да је преступник третиран као кривично одговорно лице. Поред тога, систем би могао да надзире његову рехабилитацију, а не само да се ослања на здравствене установе. У том смислу, нови закон би био "вентил" који би спречио да се овакви случајеви перципирају као некажњени.
Зашто део стручне јавности сматра да је ово опасан потез
Упркос предлогу о строжим казнама за малолетнике, постоје бројни правни и стручни аргументи против ове идеје. Стручњаци из области права детета и неуропсихологије указују да тринаестогодишњаци још нису формиране личности и да импулсивне, погрешне одлуке не треба третирати као одлуке одраслих.
Према истраживању УНИЦЕФ-а из 2022. године наводи се да преурањена кривична одговорност обесмишљава саму идеју одговорности, јер деца млађа од 14 година немају довољно развијен капацитет за разумевање последица својих дела.
Аустралијска комисија за људска права у студији из 2020. године закључује да кривично процесуирање деце млађе од 14 година не смањује вероватноћу понављања дела, већ напротив, повећава ризик од криминалног понашања у одраслом добу.
И британски Парламент је у свом извештају из 2016. године упозорио да је узраст раног детињства за кривичну одговорност "вештачки и нереалан", јер деца тог узраста, према неуролошким студијама, немају довољно развијене функције просуђивања и самоконтроле.
Критичари упозоравају да закони који се доносе под притиском јавности ретко доносе добро на дуже стазе, те да репресија може прерасти у стигму од које се дете никада не опорави.
Србија између захтева јавности и међународних стандарда
У Србији, указује и власт и шира јавност, постоји озбиљна потреба за редефинисањем односа према малолетничком криминалу, посебно након шокантних случајева у школама и на улицама.
Ако буде политичке воље да се праг кривичне одговорности спусти, биће потребно да се истовремено организује систем установа, судова и кадрова који могу да подрже овакву реформу. Без озбиљних улагања, закон на папиру неће произвести жељени ефекат у пракси.
Такође, тежак задатак је успоставити баланс између репресије и рехабилитације, како би се деца која почине тежак злочин у неким случајевима могла вратити у друштво, уместо да буду трајно изгубљена. Овај процес би био дуготрајан, скуп и политички "осетљив", али би могао донети ново поглавље у правосуђу.
Србија мора да одлучи да ли је спремна за такву промену и да ли је то најбољи начин да спречи будуће трагедије попут оне у Рибникару.
