Страшна упозорења почела да стижу: "Не једите јагоде и салату" Срби се спремали за Први мај, па након тога сазнали за нуклеарну катастрофу у Чернобиљу
Радиоактивни облак стигао је до Југославије 1. маја, а званичне информације и упозорења о опасности су касниле и биле често контрадикторне.
“Не излази на кишу, не једи јагоде и зелену салату”.
Била је то најчешће изговорена реченица мајских дана 1986. године, због онога што се догодило 26. априла пре тачно 40 година.
Милиони људи, укључујући и становнике тадашње Југославије, живели су тог дана сасвим обичан дан, не знајући да се у нуклеарној електрани Чернобиљ догодила катастрофа која је заувек променила свет нуклеарне енергије.
Јутро тог дана у градовима Југославије било је слично сваком другом.
Радио станице и телевизије емитовале су стандардне програме. Радни људи бивше домовине и њихове породице планирале су првомајске празнике, који су згодно “падали” у четвртак и петак, што је са спојеним викендом омогућавало својеврсни мини одмор. Поготово јер је и временска прогноза обећавала сунчано и топло време, идеално за излете и пикнике у природи.
Нико није ни наслућивао да ка западу континента већ путује отровни облак из Чернобиља.
Радиоактивни облак путовао брже од вести
Јер, у добу без интернета, за чернобиљску катастрофу сазнало се тек неколико дана касније.
Саме власти СССР су “индицент” признале тек 28. априла, али су информације из Москве о томе шта се све догодило и даље биле цензурисане или “даване” у фрагментима.
Радиоактивни облак је у међувремену већ стигао до средње Европе, а 29. априла и до прве државе тадашње СФРЈ - Словеније. Ваздушна струја га је над Србију донела 1. маја, баш када је већина грађана боравила на празничним уранцима на отвореном, не знајући шта се дешава.
И баш тада, на Празник рада, држава је обавестила југословенску јавност о чернобиљској катастрофи и поручила “да се не једе ништа што расте на земљи, од зелене салате до јагода”.
Какве вести смо читали на радију
- Тог дана смо били на Дивчибарама које су биле препуне излетника и туриста. Киша је тек мало падала, па су деца цео дан провела напољу, а ми смо имали друштво са све музиком. До увече појма нисмо имали шта се дешава, док ме по повратку кући није сачекала грдња мајке, које је вест чула на телевизији, “што смо децу на планини изложили радиоактивној киши” - сећа се новинарка Радио Ваљева у пензији Светлана Митровић-Кланшчек.
Вести о чернобиљској катастрофи и како се због ње треба понашати, слушаоцима је почела да саопштава практично тек након празничних дана.
- Сећам се да су та званична саопштења, која су стизала преко централних “канала”, била чак и контрадикторна - од једних у којима се, ваљда да би се спречила паника, наводи да је радиоактивност “под контролом” и да неће утицати на нас, до других у којима се грађанима, управо због контаминације, дају препоруке у вези хране и пића. Упозорења су у почетку деловала готово нестварно. Сећам се вести у којима се грађани упозоравају да треба темељно прати воће и поврће уз коришћење соде-бикарбоне, да се избегава месо и млеко од стоке која се хранила на пашњацима, да кишницу не треба употребљавати у било ком облику - прича саговорница.
По њеним речима, то је постала свакодневица готово током целог маја. Примећује и то да за разлику од многих других “ванредних стања” кроз које је прошла наша земља, тада није било претеране драме у јавности. Вероватно, каже, јер су све вести биле спорије, “а и о последицама радиоактивности се знало далеко мање”.
“Забрањена” киша, јагоде и зелена салата
И пензионера “Крушика” Драгољуба Тешића чернобиљска катастрофа затекла је “у незнању”.
- Никаквих званичних информација од државе није било док није почела да пада киша. Е тек онда, тачно на 1. мај, јављено је да се не треба излагати киши због повећане радиоактивности услед, како су говорили, “квара” на једној нуклеарној електрани у СССР. Сећам се, и то ми је и даље прва асоцијација на Чернобиљ и после 40 година, препоруке да се не једу јагоде и зелена салата јер су “заливене” кишом из радиоактивног облака. Али и тога да су људи почели масовније да купују флаширану воду у страху да ни вода са чесме није потпуно безбедна - каже он.
Иако запослен у војној фабрици, а војска је тада била задужена за ванредна стања, каже да се тих дана у “Крушику” ништа ванредно није дешавало.
- Ни неке појачане контроле или увођења мера безбедности, ни прекида или неких ограничења процеса рада, све је било потпуно редовно и нормално. Синдикати су увелико припремали првомајски уранак и сва излетишта, поготово Дивчибаре где сам и сам био, била су препуна људи - сећа се Тешић.
“Следеће две седмице опрез”
Нешто “озбиљније” понашање државе већ скоро недељу дана након експлозије у чернобиљској нуклеарки, уследило је, дакле, тек након завршених првомајских празника.
Архиве тако сведоче о насловним странама и извештајима водећих дневних листова СФРЈ 4. маја, на годишњицу Титове смрти: “Загађење под контролом, али се деци до 7 година и трудницама у првом тромесечју не препоручује излазак напоље”; Ванредно прање улица обављено у већини градова, а самим грађанима се саветује да пре уласка у дом оперу ђонове обуће; До даљег забрањена употреба воде из бунара; “Зелениш на пијацама се продаје у бесцење”...
Пажњу привлачи и наслов који као да је у то пролеће 1986. године враћен времепловом из времена пандемије корона вируса: “Следеће две седмице опрез са контаминираним намирницама”.
У тадашњој штампи, опет слично недавној епохи короне, примећује се и да неки грађани не поштују препоруке.
- Понеки суграђани као да много не хају за упозорења стручњака о “чувању” од повећане радиоактивности. Због готово летње температуре, јуче су се многи башкарили на обалама Савског језера, а понеко је у воду и улазио - писале су 5. маја “Новости” на својој београдској рубрици.
Профит “Леда” и отказане туре за Кијев
Већ почетком јуна, радиоактивност над Југославијом коју је изазвала чернобиљска хаварија се битно смањила, али је и даље била четири пута већа од просечних вредности. С друге стране, тврдило се да у узроцима крви који су узимани од појединих грађана није било радиоактивних елемената, јер је становништво најчешће поступало по препорукама надлежних.
У каснијим економским анализама констатовани су велики губици пољопривредника, пре свега повртара, али и ратара који су због изложености усева киши из радиоактивног облака морали да униште део или чак цео род житарица. С друге стране, профитирало је загребачко предузеће “Ледо” које је у рекордном року продало све залихе смрзнутог поврћа припремљеног за предстојећу туристичку сезону.
У туристичким аранжманима за СССР, који су имали обиласке Москве, тадашњег Лењиграда и Кијева, отказиван је део који је предвиђао посету данашњем главном граду Украјине.
Чернобиљ “зауставио” нуклеарке у Југославији
Али, оно што је за СФРЈ посебно специфично у светлу чернобиљске катастрофе, јесте то што је управо на дан 26. априла 1986. године био званично продужен рок међународног конкурса за изградњу нових нуклеарних електрана, с обзиром на амбициозни државни план да после “Кршка” у Словенији, Југославија до 2025. изгради још 23 нуклеарке дуж Саве и Дунава на територијама данашњих Хрватске и Србије.
До тог дана понуде за градњу дало је 13 домаћих и 11 иностраних фирми. А онда се догодио Чернобиљ и све што се планирало до данашњих дана “гурнуто је под тепих”.
За две деценије катастрофа однела 200.000 живота
Експлозија у Чернобиљу “произвела” је чак 400 пута више радиоактивних супстанци од атомске бомбе бачене на Хирошиму 1945. Када је реч о жртвама, по званичним подацима УН, у несрећи је непосредно погинуло 50 људи, али је још 4.000 особа преминуло од последица радијације.
Међутим, процене говоре и о томе да је, директно или индиректно, у наредних 20 година ова највећа технолошка катастрофа у историји човечанства, однела још око 200.000 живота.
Генерална скупштина УН је у децембру 2016. прогласила 26. април Међународним даном сећања на Чернобиљску катастрофу.
Србија Данас/Блиц
