НАЈТЕЖА НЕСРЕЋА У ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ: Путнички авион се срушио код Колашина, страдали сви путници и чланови посаде: Како је 1973. године дошло до највеће авионске трагедије у бившој Југославији?

Пре нешто више од пола века, 11. септембра 1973., авион Југословенског авиотранспорта (ЈАТ) кренуо је из Скопља ка Титограду, данашњој Подгорици. Међутим, летелица никада није стигла на одредиште. Авион се због погрешне оријентације срушио на Бабин зуб, врх планинског масива Маганик, надомак Колашина, у северном делу Црне Горе. Нико није преживео. Од силине удара страдало је свих 35 путника и шест чланова посаде, што ову несрећу чини једном од највећих у историји југословенске цивилне авијације.

Авионом је командовао искусни пилот Живојин Маглић, који је раније превозио и председника Јосипа Броза Тита, док је копилот био Никола Војводић. Његова супруга Персида тог сунчаног септембарског јутра испратила га је код Студентског града у Београду, не слутећи да ће им то бити последњи сусрет.

- Он је био моја прва и највећа љубав, најлепши мушкарац у мом животу, плав са зеленим очима - присећа се Персида Белокапић Шутаковић за BBC на српском.

Језиве сцене у каменим врлетима

Остаци авиона разнетог у парампарчад оставили су дубок траг у сећањима свих који су затекли место несреће. Патолог Михаило Кулиш, један од првих лекара на лицу места, описује:

- Лешеви су били разбацани на око 200 до 300 метара, то је све требало покупити, сваки детаљ. Током купљења смо са војницима означавали који су и какви делови тела, да не би дошло до забуне и мешања.

На планини Маганик, додаје планинар Иван Савић, трагови несреће и данас су видљиви:

- Тамо су део крила, делови мотора, има ситних жица, то се и даље све може видети.

Врхови Маганика прелазе 2.000 метара, а оштре камене литице често се губе у облацима када је лоше време. Новински извештаји из 1973. најбоље осликавају тежину терена:

- Према првим извештајима лица која су хеликоптером надлетала место несреће, осим неколико олупина и раскомаданих тела путника и снежних наноса, ништа се друго није видело у овом најнеприступачнијем крају северног дела Црне Горе. Исто тако, екипе спасилаца и сељаци из околних катуна нису вечерас успели да стигну до места несреће - пише у извештају из Титограда од 11. септембра 1973.

Како је дошло до несреће?

Тог јутра, авион на лету ЈУ 769 изгубио је везу са контролом лета у Голубовцима код Подгорице у 9:30. Према филму Радио-телевизије Црне Горе "Маганик 11.9.", посада је веровала да је изнад Подгорице и започела спуштање кроз облаке, не видевши да су заправо 35 километара удаљени од главног града Црне Горе. Код Мојковца није радио радиофар, навигацијски одашиљач који је служио авионима за оријентацију, попут светионика.

Контрола лета је посади наредила спуштање на висину од 6.000 стопа, али посада није била на правој траси. На око 2.000 метара, врх Бабин зуб погодили су брзином већом од 400 км/х, услед чега је авион потпуно уништен.

Новинарка из Подгорице, Наташа Баранин, била је девојчица када се трагедија догодила. Поводом 40. годишњице, са колегом Синишом Адамовићем снимила је документарни филм о овом догађају. Пре снимања, годину дана су истраживали архиве, јер информације из истраге нису биле лако доступне.

- У 90 одсто случајева је људски фактор, али уз то, они једноставно нису имали среће, толико се ствари наместило тад - каже Баранин.

Дошли су у посед оригиналног транскрипта разговора контроле лета и пилота, али не и аудио снимка.

- Много ствари је било сачувано, али сакривено. Људи из различитих разлога нису желели много да причају о том догађају, многи су били емотивно погођени, неки су преминули - додаје Баранин. Посебно их је дотакао однос људи који су живели у катунима и селима на обронцима Маганика, који су исте вечери долазили на место несреће, палили ватре да растерају лешинаре и звери и чекали до сутрадан док службе не обаве увиђај.

Увиђај

На увиђају је био Михаило Бато Кулиш, тада 34-годишњи лекар. Добио је задатак обдукције тела, посао који се, како каже, добија једном у каријери или никад.

- То је била, у то време, највећа авионска несрећа - не по броју погинулих, колико по оштећењима која су била на телима - каже Кулиш.

Утврђено је да је непосредни узрок трагедије декомпресија након удара о планински врх. 

- Кад је ударио делом трупа авиона и непосредно испод кљуна, дошло је до страшне декомпресије, тако да су сви меки делови тела пошли напоље, остала је само кожа у већини случајева. Било је свега два или три потпуно сачувана леша - описује вештак сцене са увиђаја.

Његов колега, који је радио на идентификацији тела после авионске несреће Инекс Адрије на Корзици 1981. године, рекао му је да "повреде и оштећења нису биле ни приближно онима какве су биле на Маганику". Транспорт остатака тела до најближег насеља и даље до Подгорице трајао је читав дан, уз помоћ војске и полиције.

Спасиоци памте не само призоре трупова без руку, ногу и глава, већ и мирис људског тела и керозина који се ширио литицама.

Идентификација

Пред тимом предвођеним Кулишем био је тежак задатак - идентификовати жртве без ДНК анализа. 

- То смо радили на основу неких података које смо добијали од породице, имали смо састанке са њима, говорили су нам како су били обучени, да ли су имали неке операције, па на основу тога да утврдимо, јер није било ДНК."

У испомоћ је дошао словеначки стручњак Јанез Милчински, који је давао упутства тиму. Након десет дана, идентификовано је готово 30 путника. 

- Људима којима је неко настрадао у тој несрећи било је веома стало да се изврши идентификација, јер су желели да их сахране - каже Кулиш.

Неке жртве препознате су путем отисака прстију и дактилоскопије. Персида је препознала супруга по зубима и ноктима. На месту несреће пронађен је и прстен са ликом америчког председника Џона Кенедија, што је додатно потврдило идентитет једног од путника.

Авијација и грешке које су довеле до трагедије

Пилотски Раде Љубиновић каже: 

- Кад је чуо за трагедију која је задесила колеге, било му јако тешко, првенствено због Војводића, али и осталих настрадалих. Да би се разбио авион, потребне су три грешке, а тад су направљене три грешке. Прво, контрола летења није била упозната са ситуацијом и није била прецизна, даље копилот је погрешио и кренуо у спуштање без спољне видљивости, треће, капетан се вероватно није умешао да то спречи.

Званична истрага утврдила је да је непосредни узрок удар о препреку услед спуштања испод минималне безбедне висине, док су посредни узроци укључивали неправилно састављену посаду и недовољну навигациону подршку са земље. Контролор лета и његов претпостављени касније су ослобођени одговорности судском одлуком.

Аутор: BBC на српском/Наташа Анђелковић