Ovo niste znali o večeri na Badnje veče: Pogledajte zapise čuvenog srpskog naučnika
U jeku prazničnih priprema, dok se fokusiramo na bogatstvo trpeze, često zaboravljamo da Badnje veče u srpskoj tradiciji nije samo porodični skup, već duboki religijski čin star hiljadama godina.
Čuveni srpski etnolog i istoričar religije Veselin Čajkanović u svom kapitalnom delu "Mit i religija u Srba", podseća nas da svaki detalj ove večere ima strogo utvrđen smisao koji nas povezuje sa svetom naših predaka.
Suprotno modernim shvatanjima luksuza, prava badnjidanska večera ne odvija se za stolom. Čajkanović ističe da se "jede ne sa stola, već sa poda po kome je prostrta slama“. Ovaj čin nije odraz siromaštva, već svesno spuštanje na nivo zemlje, čime se briše granica između živih i onih koji više nisu sa nama.
Sama činjenica da se sofra ne diže preko noći, niti se kuća čisti, potvrđuje verovanje da su te noći naši preci prisutni kao nevidljivi gosti.
Jelovnik Badnje večeri je strogo određen i svaki plod nosi specifičnu magijsku vrednost. Prema Čajkanoviću, pasulj, bob i orasi nisu slučajno izabrani.
- Sva ova jela imaju mrtvački karakter, i stoje u vezi sa donjim ili 'onim' svetom. Pasulj i bob imao je, oduvek, važnu ulogu u kultu mrtvih kod svih Indoevropljana. On se davao kao hrana pokojnim precima - zapisao je Čajkanović.
Čajkanović povlači fascinantnu paralelu sa antičkim svetom, podsećajući da su Pitagora i orfičari zabranjivali pasulj jer je smatran sedištem duša, dok su Rimljani njime terali demone. Kod nas, jedna kašika preostalog pasulja čuva se čak do Krstovdana, kao svojevrsna amajlija za zdravlje i zaštitu.
Osim pasulja, ključni elementi su i badnjidanski kolač koji se nikada ne seče nožem (koji simbolizuje nasilje i gvožđe koje odbija duhove), već se "lomi rukom“.
Tu su i božićni med koji se ne tretira kao obična hrana, već kao lek koji se čuva tokom cele godine, kao i riba i orasi. Dok riba u nekim krajevima (Banat, okolina Banjaluke) dopunjava trpezu, orasi služe za gatanje - po tome kakav je plod unutar ljuske, predviđala se sreća i zdravlje ukućana.
Sve te "magične zabrane“, poput one da se ne sme popiti sve piće niti pojesti svo jelo, služe jednom cilju - iskazivanju poštovanja precima od kojih se traži blagoslov za narednu godinu. Badnja večera je, prema rečima Čajkanovića, više od obroka; to je živa veza sa našim korenima, sačuvana kroz vekove u mirisu slame i ukusu tucanog pasulja.
Srbija danas/Telegraf
