"Са 200 на 400 евра": Може ли станодавац да вам преко ноћи повећа кирију? Ево шта закон каже, и како да заштитите себе
Без обзира на то да ли имате уговор или живите "на црно", станодавци све чешће изненађују подстанаре изненадним повећањима кирије. Шта закон каже, а шта можете да урадите? Сазнајте која су ваша права и како да се заштитите
Иако се многима чини да су станари потпуно беспомоћни, то није увек случај – под једним условом: да имају закључен уговор о закупу.
"Станодавац ми је јутрос јавио да од следећег месеца кирија више није 300 евра, него 500. Каже – ако ми не одговара, да се иселим. А немам где!" – овакве поруке последњих месеци све чешће круже друштвеним мрежама, али и у огласима у којима се огорчени подстанари жале на раст цена станарина, самовољу власника станова и потпуно одсуство правне заштите.
Шта закон каже?
Закон о облигационим односима јасно уређује односе између закуподавца (станодавца) и закупца (станара). Кључно је то да ни једна страна не може једнострано мењати одредбе потписаног уговора, што укључује и износ кирије. То значи да, уколико имате важећи уговор у којем је наведено да кирија износи, рецимо, 300 евра и да уговор траје годину дана – станодавац нема право да вам усмено или поруком најави ново повећање цене, док уговор не истекне или се не раскине у складу с договореним условима.
Уговор је правна гаранција и заштита. Ако имате писани уговор, станодавац не може тек тако да вас избаци, нити да подигне цену. Свака измена мора да буде усаглашена и потписана од обе стране.
А шта ако уговора нема?
Ту долазимо до највећег проблема – огромна већина станова у Србији издаје се без уговора, на црно. То значи да закупац нема никакав писани траг о условима под којима користи стан. У тим случајевима, закон и судска пракса готово да не могу помоћи.
– Ако немате уговор, тешко је доказати било шта. Станодавац може рећи да вам је "само позајмио" стан или да никад није ни било договора. Тада немате основ за тужбу – каже правник.
Закуп без уговора штети и самим власницима станова. Иако тиме избегавају плаћање пореза, излажу се ризику да им станар не плаћа кирију, уништи имовину или да не могу да га иселе без суда.
Може ли станодавац да вас избаци без разлога?
У случају да постоји уговор, закуподавац мора поштовати отказни рок, који је најчешће 30 дана, осим ако уговором није другачије дефинисано. Без уговора – правила практично нема. Станодавац вам може "сутра" рећи да напустите стан, а ви се налазите у безизлазној ситуацији.
Како да се заштитите?
-
Увек тражите писани уговор о закупу – чак и ако га сами саставите и обе стране потпишу, то је валидан документ.
-
Инсистирајте на јасно дефинисаном износу кирије и отказном року.
-
Сачувајте све доказе о плаћању кирије – уплате, поруке, договоре.
-
Ако се износ кирије мења, тражите анекс уговора.
Ко пријављује станодавца?
Законом је прописано да власник стана мора пријавити приход од издавања стана и платити порез. Међутим, то се ретко дешава. У теорији, закупац може да пријави станодавца Пореској управи, али у пракси то значи крај односа и потенцијално исељење. Због тога се станари ретко одлучују на тај корак.
Шта ако ипак дође до проблема?
Уколико имате уговор и станодавац прекрши његове одредбе, можете га тужити, али морате бити спремни на дуг судски процес. Без уговора – борба за правду је практично немогућа.
Раст кирија у Србији не може се законски спречити, али се станари могу заштитити – уговором. Све док се станови издају "на реч", закупци остају незаштићени, а станодавци без одговорности. Због тога је и у интересу државе да подстакне регулисање тржишта станова, јер само тако обе стране могу имати јасна права и обавезе.
Србија Данас