Шта значи "поклон" у Цркви? Људи широм Србије буду шокирани када виде да се ОВО ради у храмовима, а не знају шта се крије и колико је ВАЖНО!

Метанија се изводи као дубок наклон при којем се верник савија и рукама додирује тло, а затим се усправља. Постоје две врсте метанија:

Велика метанија – подразумева падање на колена и чело које додирује тло, а потом устајање.

Мала метанија – укључује само савијање до појаса и додиривање тла рукама, без клечања.

Метаније се практикују током богослужења, нарочито у време Великог поста, и изражавају покајнички дух и захвалност Богу. Верници тиме симболично признавају своју грешност, траже опрост, и освешћују повезаност са Богом. Учествовањем у овом физичком поклону, тело се усклађује са молитвеним стањем душе.

Осим симболике покајања, метаније представљају и акт "понизности пред величином Божије милости".

"То је клањање, ја нећу..."

Противљење метанијама у Србији може проистећи из различитих разлога, иако су оне традиционално дубоко укорењене у православној литургији и духовности. Један од  могућих разлога зашто се неки људи противе метанијама:

Неразумевање симболике – Неки људи можда не разумеју духовну и симболичку важност метанија и виде их само као физичку радњу без смисла. Недостатак образовања о њиховој сврси може довести до отпора.

Модеран поглед на религију – У савременом друштву, многи људи имају рационалистички приступ вери и ритуалима, сматрајући да такви телесни чинови нису неопходни за духовни живот. Они се могу залагати за једноставнији, мање формалан приступ религији.

Физичка захтевност – Некима метаније могу бити физички напорне, нарочито старијим особама или онима са здравственим проблемима. Због тога могу развити негативан став према овој пракси.

Осећај непријатности или стида – У модерном друштву, покрети који укључују клечање или савијање могу изазвати осећај стида или непријатности код неких људи, поготово ако то доживљавају као понижење или претерано телесно испољавање религиозности.

Раскол између традиционалног и савременог – Постоји тензија између традиционалног начина практиковања вере и савремених приступа религији. Људи који преферирају модерније облике богослужења могу сматрати да су метаније превазиђен облик изражавања вере.

Упркос овим ставовима, метаније имају дубоко укорењену духовну симболику у православљу, а противљење им често долази из неразумевања њихове праве сврхе или због индивидуалних преференција и околности.