Зашто скоро свака српска кућа слави Светог Николу? Ово су стари обичаји које морате испоштовати да би вам година била благословена

Процене говоре да се Свети Никола слави у више од 30 одсто домова у Србији. Ако се узме у обзир да просечна породица тог дана угости и по двадесетак људи, јасно је како је овај празник прерастао у друштвени догађај који надилази границе једне породице или једне вере.

Али зашто баш Свети Никола? Зашто ниједан други светац није заузео то место у народној свести? Одговор није једноставан и крије се у слоју историје, вере, сиромаштва, али и дубоко укорењене потребе за заштитником у тешким временима.

Како је Свети Никола постао народни заштитник Срба

Када су Срби прихватали хришћанство, потребни су им били узори који су блиски народу и разумљиви у свакодневном животу. Свети Никола се у предањима појављује као светац који помаже сиромашнима, штити путнике, морнаре, децу и све оне који су у невољи.

Временом је постао симбол заштите дома и породице. У народу се веровало да он чува кућу од несреће, глади и болести, што је у друштву које је вековима живело на ивици опстанка имало огроман значај.

Слава која се може „испоштовати“ и у сиромаштву

Етнолози често истичу још један важан разлог. Свети Никола пада у време Божићног поста. То значи да је славска трпеза посна, што је у сиромашним домаћинствима било пресудно.

За ову славу није било потребно богатство. Довољно је било мало хлеба, кромпира, пасуља и ракије да се дочекају гости и „испоштује“ светац. Ако се нађе и мало рибе - тим боље. Управо та доступност учинила је да се слава лако прихвати и задржи, чак и у најтежим временима.

У Европи, лик Светог Николе се временом помешао са локалним обичајима и веровањима, што је довело до стварања лика Деда Мраза каквог данас познајемо.

Веровања и обичаји

Свети Никола још се назива и заштитником лађара, сплавара, воденичара и рибара, и сматра се да не треба започињати путовања на данашњи дан.

Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегде је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.

Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, пре два дана, посеје божићну пшеницу, може то учинити на данас, на Никољдан.

Дух помагања и даривања сиромашних, који је био смисао и животно опредељење светог Николе, па их треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се даривају ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.

Зашто је Свети Никола и данас најраспрострањенија слава?

Све ове околности заједно - вера, историја, практичност, сиромаштво, али и дубоко укорењена потреба за заштитником - учиниле су да Свети Никола заузме посебно место у српској традицији.

Његова слава преживела је векове, промене система, граница и начина живота. Данас, и у градовима и на селу, Свети Никола остаје дан када се куће пуне људима, а обичаји се, макар на тренутак, враћају свом изворном значењу.

Како год да се обележава - скромно или богато - суштина остаје иста. То је дан мира, окупљања и сећања на вредности које су нас одржале кроз време.