Zašto skoro svaka srpska kuća slavi Svetog Nikolu? Ovo su stari običaji koje morate ispoštovati da bi vam godina bila blagoslovena
Svake godine, 19. decembra, u Srbiji se dogodi gotovo isti prizor. U kućama širom zemlje pali se slavska sveća, širi se miris posne trpeze, a vrata ostaju otvorena za goste. Kažu da tog dana pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste, i to nije samo narodna doskočica. Sveti Nikola je, po broju svečara, ubedljivo najveća srpska slava.
Procene govore da se Sveti Nikola slavi u više od 30 odsto domova u Srbiji. Ako se uzme u obzir da prosečna porodica tog dana ugosti i po dvadesetak ljudi, jasno je kako je ovaj praznik prerastao u društveni događaj koji nadilazi granice jedne porodice ili jedne vere.
Ali zašto baš Sveti Nikola? Zašto nijedan drugi svetac nije zauzeo to mesto u narodnoj svesti? Odgovor nije jednostavan i krije se u sloju istorije, vere, siromaštva, ali i duboko ukorenjene potrebe za zaštitnikom u teškim vremenima.
Kako je Sveti Nikola postao narodni zaštitnik Srba
Kada su Srbi prihvatali hrišćanstvo, potrebni su im bili uzori koji su bliski narodu i razumljivi u svakodnevnom životu. Sveti Nikola se u predanjima pojavljuje kao svetac koji pomaže siromašnima, štiti putnike, mornare, decu i sve one koji su u nevolji.
Vremenom je postao simbol zaštite doma i porodice. U narodu se verovalo da on čuva kuću od nesreće, gladi i bolesti, što je u društvu koje je vekovima živelo na ivici opstanka imalo ogroman značaj.
Slava koja se može „ispoštovati“ i u siromaštvu
Etnolozi često ističu još jedan važan razlog. Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta. To znači da je slavska trpeza posna, što je u siromašnim domaćinstvima bilo presudno.
Za ovu slavu nije bilo potrebno bogatstvo. Dovoljno je bilo malo hleba, krompira, pasulja i rakije da se dočekaju gosti i „ispoštuje“ svetac. Ako se nađe i malo ribe - tim bolje. Upravo ta dostupnost učinila je da se slava lako prihvati i zadrži, čak i u najtežim vremenima.
U Evropi, lik Svetog Nikole se vremenom pomešao sa lokalnim običajima i verovanjima, što je dovelo do stvaranja lika Deda Mraza kakvog danas poznajemo.
Verovanja i običaji
Sveti Nikola još se naziva i zaštitnikom lađara, splavara, vodeničara i ribara, i smatra se da ne treba započinjati putovanja na današnji dan.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa ih treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Zašto je Sveti Nikola i danas najrasprostranjenija slava?
Sve ove okolnosti zajedno - vera, istorija, praktičnost, siromaštvo, ali i duboko ukorenjena potreba za zaštitnikom - učinile su da Sveti Nikola zauzme posebno mesto u srpskoj tradiciji.
Njegova slava preživela je vekove, promene sistema, granica i načina života. Danas, i u gradovima i na selu, Sveti Nikola ostaje dan kada se kuće pune ljudima, a običaji se, makar na trenutak, vraćaju svom izvornom značenju.
Kako god da se obeležava - skromno ili bogato - suština ostaje ista. To je dan mira, okupljanja i sećanja na vrednosti koje su nas održale kroz vreme.
