"ДА ЈЕ НАШ СИН ТО УРАДИО, РЕКЛИ БИСМО - ЉУДИ, РАСТРГНИТЕ НАС" Родитељи страдалог полицајца и сестре НЕМИ ОД БОЛА, у секунди остали без деце
Кристина и Милан Панић су убијени 4 маја, а њихови родитељи ни пет дана после трагедије не могу да дођу себи.
Милан и Кристина Панић, млади полицајац и његова сестра, трагично су лишени живота у ноћи 4. маја у крвавом походу Уроша Блажића који је починио масакр у селима Мало Орашје и Дубона недалеко од Младеновца и Смедерева када је убио осморо младих и ранио још 12.
НАЈПОТРЕСНИЈА ПРИЧА ДО САД: Недавно преживео стравичну трагедију, а страдао у крвавом пиру - ово је судбина младића ком није било спаса
ОВО СУ НАРЕДНИ КОРАЦИ У ПОСТУПКУ ПРОТИВ УБИЦЕ ИЗ МЛАДЕНОВЦА: Огласило се тужилаштво из Смедерева по питању Уроша
РАЊЕНОМ МЛАДИЋУ ИЗ МЛАДЕНОВЦА ПОПУШТА И ДРУГИ БУБРЕГ: Најновије информације о повређенима
Кристина и Милан Панић су сахрањени налокалном гробљу у Дубони у недељу 7. маја, а њихови родитељи ни пет дана после трагедије не могу да дођу себи. Остали су без оба детета у секунди и од очаја једва стоје на ногама.
Мајка каже за портал Republika.rs да се радовала Кристининој матури, а сада трпи највећу бол.
- Радовала сам се матури моје лепотице. Заказали смо јој и фризуру и шминку, 20. јуна је заказана прослава. Једва сам то чекала. Тог дана је предала документа за возачку дозволу, а увече отишла са друштвом. Нисам дочекала ни да ме први пут провоза. Најбоље моје дете за пример. Имала је све петице у гимназији. Требало је да иде на пријемни за Учитељски факултет - каже мајка не кријући сузе и јецаје и додаје:
- Била сам срећна што ће бити учитељица, јер се двоумила и око криминалистике, као њен брат. Он је планирао да упише академију.
Отац је готово нем од бола.
- То вече сам рано заспао уморан од посла. Онда су ме око 23 сата звали и рекли да су се деца побила. Ја сам мислио да је била нека туча. Али ни то ми није било јасно јер се Милан никад није потукао. Када сам дошао до школе видео сам их мртве и прекривене. Препознао сам их по патикама - јеца несрећни отац и додао:
- Нисам знао да ли још увек спавам или се то стварно десило.
Његова супруга додаје да су им деца била непрепознатљива након обдукције.
- Били су унакажени. Њој није ништа остало од предуге косе. Мајка јадна није имала шта да јој рашчешља. Доња вилица јој је била искривљена у страну. Сину који је био сав мишићав и прелеп, глава је била сва отекла.
Мајка не може да опрости Урошевим родитељима:
- Да је мој син урадио исто што и овај, ја бих изашла пред село и рекла: "Људи растргните ме".
Према њеним речима, то вече је монструм дошао до школе, деца су седела окренута леђима, па им је рекао: "Залежите", али нико није легао, па је он осуо рафал по њима.
- Тада се окренуо и пошао ка колима, али када је чуо јауке једне девојчице вратио се да их докрајчи. Можда би неко и преживео да није тога.
Отац даље наводи да је цела Дубона зазирала од Урошевог оца јер су знали да поседује огромне количине оружја.
- Када је женио старијег сина. Пуцао је са терасе из калашњикова и нико га није ухапсио. Ово што су нашли од оружја код Уроша је ништа колико они стварно имају - истиче отац.
Мајка каже да је Урош једном приликом покосио саобраћајног полицајца на мотору јер је покушао да га заустави, али да му је за то само одузета дозвола на кратко, јер му је отац све заташкао.
- Та породица је незаустављива. Када је мој син доносио пиштољ с посла кући ја сам била у огромном страху и молила сам га да то не ради више или да набави сеф, па је убрзо добио свој простор у станици за одлагање и тек тада сам одахнула.
Мајка не крије сузе и јецаје за својом децом:
- Немам више снаге да дишем. Убио ми је све за шта сам живела. И тај да ми сад дође на капију не бих могла да га убијем, нити било шта да му урадим, јер то не би вратило моју децу.