(ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ) Ћента вади пиштољ насред кафане, па кити музику: Никад објављене слике Радета Ћалдовића из ноћног провода
Фотографије Радета Ћалдовића Ћенте показују типичну слику дивљих деведесетих, када су кафане биле поприште демонстрације моћи криминалаца, а пиштољ и новац свакодневни призори. Ове слике сведоче о времену када су се криминалне фигуре без устручавања истицале у јавном животу, често постајући “јунаци” ноћног провода.
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.
Раде Ћалдовић Ћента био је једно од најпознатијих имена београдског подземља, човек за којим су остале бројне приче, део њих завршен у судским пресудама, део претворен у кафанске легенде. Његова криминална биографија, раме уз раме са Љубом Земунцем, водила га је широм Европе, од Немачке и Италије до Аустрије и Холандије, где је био познат по пљачкама, рекетирању и насиљу, док се једно убиство у Бечу дуго повезивало са његовим именом.
Почетком деведесетих Ћента се вратио у Београд, а његов крај стигао је 1997. године у бруталном обрачуну у центру града. Но, поред судских докумената, сада излазе на видело и фотографије које приказују атмосферу тог времена, а које су данас, у модерним и уређеним земљама незамисливе.
На кадровима фотографа Зорана Трбовића види се Ћента током једне ноћи у кафани, окружен друштвом, уз пиће и музику. У опуштеној атмосфери, пред свима извлачи пиштољ из џепа, а затим и свежањ новчаница којима кити музичаре. Сцене које су тада биле уобичајене у ноћном Београду, када је показивање силе од стране криминалаца било део имиџа, а кафана често позорница неписаних правила улице.
Биле су то зле године када су такве слике биле свакодневица, када су криминалне фигуре на кратко постајале "лице града”, а осећај моћи и новца одређивао је статус. Данас, када се осврнемо на те фотографије, оне више говоре о духу једног времена него о самим људима са слика, о мрачном периоду који је Београд одавно оставио иза себе.
У галерији испод погледајте никад објављене фотографије Ћалдовића из болнице, након атентата из 1993. године, које додатно осветљавају атмосферу деведесетих.