Познати криминалац покушао да убије Легију: Улемек атентат избегао пуком срећом, а сурова освета је шокирала цео Београд

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Изјава бившег полицијског функционера открива детаље сукоба

У једној од телевизијских емисија, Жарко Поповић Поп, некадашњи начелник Одсека за крвне деликте у МУП Србије, изнео је сведочење које баца ново светло на однос снага у београдском подземљу крајем деведесетих година и почетком двехиљадитих.

Говорећи о Средоју Шљукићу Шљуки, Поповић је изнео тврдњу да је у једном тренутку дошло до отвореног и директног сукоба са Милорадом Улемеком Легијом, и то у јавности, пред сведоцима, у клубу "Бомбо".

- Што се мене тиче, најхрабрији човек кога сам ја знао био је Шљука, кад су те ствари (храброст на улици) у питању. Он кад се осети угроженим, није много размишљао. Знам поуздану у "Бомбу" (клуб који је држао Џеј Рамадановски) дошао је Легија са својом екипом. Оно кад се Легија већ погубио и кад је дивљао по граду са овима (земунски клан). Легија је дошао и онда оно његово, "гаси то, пали Шумахера" да иде то 15 пута... Шљука је знао, имао је податке да овај иде том линијом да се чисти Београд од, назови, криминалаца. Шљука је ушао сам у "Бомбо", за шанком су били момци из његове екипе, извадио је револвер и кренуо на Легију и малтене раздвоји људе око Легије и чинило се да је готово. И онда скоче момци из Шљукине екипе на фору с леђа да га као загрле и пољубе, па га подигну на фору и тако су га изнели из Бомба - говорио је Жарко Поповић, некадашњи начелник Одсека за крвне деликте у МУП Србије у једној од емисија.

Ова изјава се данас тумачи као један од кључних момената отвореног сукоба између дела београдског криминалног миљеа и групе која се у том периоду окупљала око Легије и будућег земунског клана.

Легија, Земунци и "чишћење" Београда

После убиства Жељка Ражнатовића Аркана, у криминалним и полицијским круговима почеле су да круже тврдње да је Легија добио прећутно "зелено светло" да спроведе освету за Арканову смрт. Та освета се, према бројним сведочењима и каснијим истрагама, претворила у систематско уклањање људи из београдског подземља.

У јавности је тај процес често представљан као обрачун са "непослушнима", али су многи касније тврдили да је стварни циљ био преузимање контроле над криминалним тржиштем, уз истовремено слабљење конкуренције.

У том периоду, полиција је регистровала нагли пораст ликвидација, а казнена политика и спорост институција додатно су доприносиле атмосфери некажњивости. Многи обрачуни одвијали су се јавно, без страха од непосредне казне, што је додатно подгревало тензије на улици.

Зашто је Шљука постао мета

Према сведочењу Жарка Поповића, Шљука је био свестан да се спрема "чишћење", као и да се налази на листи оних које нова структура види као препреку. За разлику од многих других, он није покушао да се повуче нити да преговара.

Улазак у клуб "Бомбо" и директан потез према Легији тумачи се као отворен изазов, али и као јасна порука да не прихвата нову расподелу моћи. Тај догађај, према мишљењу појединих бивших оперативаца, означио је тренутак када је Шљукина судбина практично била запечаћена, иако се спекулисало да је он, као један од најорганизованијих и најбогатијих ликова из криминалног миљеа веч био на списку за одстрел.

Ликвидација и порука улице

Недуго након сукоба који је, према сведочењу бивших полицијских функционера, означио отворени рат са групом окупљеном око земунског клана, Средоје Шљукић Шљука убијен је заједно са својим братом Зораном 27. септембра 2002. године у Булевару Арсенија Чарнојевића, у близини Центра "Сава" и моста Газела.

Браћа Шљукић налазила су се у аутомобилу марке "Ауди А8", када им је у току вожње пут препречио други аутомобил, из којег је испаљена дуга рафална паљба из аутоматског оружја. Средоје Шљукић, који је управљао возилом, преминуо је на лицу места, док је његов брат Зоран подлегао повредама у Ургентном центру. Трећа особа која се налазила у возилу остала је неповређена.

Каснијим истрагама и судским поступцима утврђено је да су извршиоци Сретко Калинић и Миле Луковић Кум, припадници земунског клана, а ликвидација Шљукића уклопила се у разрађен модел професионалних убистава којима су уклањани људи из београдског подземља који нису прихватали нову расподелу моћи.