Mladić koji je dovođen u vezu sa Cecom Ražnatović ubijen ispred stana u Beogradu: Dejana (23) izrešetao ROĐENI KUM Mali Paun posle otimanja oko pištolja
Neformalni vladar Zvezdare Dejan Marjanović Šaban, sklon demonstraciji moći i novca, ubijen je u obračunu koji je potresao beogradsko podzemlje i otvorio krvavi niz osveta devedesetih.
Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.
Dejan Marjanović, poznat pod nadimkom Šaban, početkom devedesetih važio je za nekrunisanog kralja Zvezdare i momka koji je držao sever Beograda pod kontrolom. U podzemlju je opisivan kao čovek koji "čuva kraj", ali i kao neko ko je voleo da pokazuje moć, novac i uticaj.
Imao je trgovinsku firmu, radio "na veliko", vozio skup automobil i nije krio ambicije. Upravo ta potreba da se moć demonstrira javno, prema mišljenju mnogih, postala je njegova najveća greška i razlog zbog kog je privukao pažnju rivala.
Kako je Šaban govorio o sebi: "Ne želim da budem živa meta"
U jednom od svojih retkih intervjua, datom neposredno pre ubistva, Šaban je pokušavao da razbije sliku opasnog kriminalca koja ga je pratila. Predstavljao se kao mlad čovek koji želi normalan život, bez junačenja i nepotrebnog skretanja pažnje.
Govorio je da je završio građevinsku školu, da voli lepe automobile, dobar provod i društvo lepih devojaka, ali da nema potrebu da poteže oružje niti da se dokazuje silom. Posebno je isticao da ne nosi pancir, jer, kako je rekao, "nema potrebe", i da se trudi da ne izigrava živu metu.
U istom razgovoru demantovao je glasine koje su kružile gradom, uključujući i priče o navodnim vezama sa poznatim ličnostima, među kojima se pominjala i Svetlana Ceca Ražnatović.
- Ja sam mlad čovek, završio sam građevinsku školu, volim da sam u društvu lepih devojaka, da vozim lep auto. Imam BMW 850, trenutno najbolji auto te klase u Beogradu. Molim vas, objavite da su priče o mojoj vezi sa folk pevačicom čista izmišljotina. Volim samo svoju verenicu Jelicu Matić Sindi - rekao je tada Šaban.
Kumstvo koje je vodilo ka sukobu
Šaban je bio kum Aleksandra Paunovića, poznatijeg kao Mali Paun. Paunović je u vreme ubistva Marjanovića imao svega 15 godina, ali je već bio poznat policiji i ljudima sa ulice.
U beogradskom podzemlju se govorilo da je Mali Paun ubistvom Šabana želeo da se dokaže i stekne reputaciju, dok su Marjanovićevi prijatelji tvrdili da je zločin bio naručen, a da je maloletnik iskorišćen kao izvršilac.
Pokušaj ubistva koji je prethodio likvidaciji
Veče uoči ubistva, Paunović je pucao na Marjanovića dok je ulazio u svoj stan. Sačekao ga je na stepeništu i ispalio pet do šest hitaca u trenutku kada je Šaban otključavao vrata.
Marjanović je tada uspeo da se spasi, bacio se na pod i zatvorio vrata stana. Okružno tužilaštvo je događaj okvalifikovalo kao pokušaj ubistva, dok je sud kasnije ocenio da je reč o izazivanju opšte opasnosti.
Bio je to jasan znak da sukob ide ka krvavom raspletu.
Ubistvo ispred zgrade na Zvezdari
Prema njegovoj kasnijoj izjavi, neposredno pre ubistva došlo je do svađe oko revolvera, zatim do otimanja i guranja, nakon čega je pucao. Tvrdio je da je bio uplašen i pod pritiskom, dok je njegova majka navodila da je Marjanović primoravao njenog sina da obavlja poslove povezane sa prodajom droge.
Sedam dana nakon ubistva, Paunović se sam predao policiji.
Bekstvo, pomagači i plan za odlazak iz zemlje
Nakon zločina, Paunović se krio po Beogradu, uz pomoć prijatelja. Policija je ubrzo uhapsila M. R. (18), osumnjičenog da mu je pomagao u skrivanju.
Utvrđeno je i da je Mali Paun imao kupljene avionske karte za Ameriku, sa namerom da napusti Jugoslaviju "dok se vazduh ne pročisti". Do tog odlaska, međutim, nikada nije došlo.
Suđenje i kontroverzne presude
Sredinom 1996. godine, Paunović je osuđen na šest godina maloletničkog zatvora. Sud je delo okvalifikovao kao "ubistvo na mah", navodeći da je pucao u stanju pojačane nervne napetosti i straha.
Vrhovni sud Srbije je 6. marta 1997. godine ukinuo presudu. Nakon dve i po godine provedene u Centralnom zatvoru u Beogradu i Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, Paunović je pušten da se brani sa slobode.
Na ponovljenom suđenju osuđen je na četiri godine zatvora, a 23. maja 1999. godine trebalo je da se javi na izdržavanje preostale kazne od 20 meseci.
Likvidacija Malog Pauna i nastavak krvavog kruga
Do odlaska na robiju nikada nije stigao. Neposredno pre odlaska u zatvor, Paunović je ubijen u svom stanu. Ubila ga je njegova devojka J. A. koja je tvrdila da ju je godinama zlostavljao, tukao i da joj je na dan ubistva pretio smrću.
Prema njenim rečima, u strahu je uzela njegov pištolj i pucala dok se oružje nije zakočilo. Nakon toga je iskočila kroz prozor, a pištolj zakopala u blizini manastira Rakovica.
Veze sa Bojanom Petrovićem i podzemlje koje se nije smirivalo
U beogradskom podzemlju se govorilo da je Paunovića, po izlasku iz zatvora, uz sebe vezao Bojan Petrović, koji ga je navodno cenio kao "srčanog klinca". Petrović je kasnije izrešetan 1. marta 1998. godine na raskrsnici Carice Milice i Brankove, čime su ove priče povezane u još jedan krvavi lanac devedesetih.
