ВЛАДАЛАЦ – ДВА ДЕЛА, ТРИ САТА НИЧЕГА Филм чији циљ никоме није јасан, чак ни ауторима (ВИДЕО)

а / Извор: Профимедиа

Ово је један од оних филмова о којима је немогуће пренети утисак у тек неколико редова јер то и није документарни филм, већ је у питању пропагандистички материјал који има за циљ да прикаже Александра Вучића у најгорем могућем светлу.

О документарном филму који то није

Пре неколико дана, имали смо прилику да на телевизијским екранима, након дуге рекламне кампање, погледамо документарни филм "Владалац".

Садржински, филм не доноси нове детаље из Вучићеве биографије, али је наратив такав да све оно што се може показати у негативном светлу буде тако и приказано, по сваку цену. Па чак и оно што не може да се стави у негативни контекст аутори упорно стављају, несвесно признајући, иако крајње цинично, да Вучић неуморно ради јер "...кад не полаже камен темељац, отвара домове здравља, фабрике или дечије вртиће. Кад не отвара домове здравља, фабрике или дечије вртиће, обилази градилишта...".

Летујте са TRAVELLAND-OM: Најбоље ПОНУДЕ за ТУРСКУ и ЕГИПАТ

Наш циљ је бољи живот наше деце и сваког појединца: Напредњаци спремни за изборе у Шапцу (ФОТО)

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СЕ ЦЕПА НА ТРИ ДЕЛА! Лутовац остаје без ужег тима, заоштравање ОЧИГЛЕДНО!

Неспорно је да је биографија Александра Вучића садржи одређене контроверзне догађаје али неоспорно је да сам Вучић никад није бежао од њих већ се са њима суочио и изнова суочава кад год је то потребно, стављајући их у реалан, исправан котекст или признавајући да је погрешио истовремено учећи из својих грешака. Колико је још политичара на српској политичкој сцени који су показали такву зрелост и жељу за напредовањем, такву потребу човека да узраста у својим потенцијалима и који истовремено све своје таленте ставља у службу општег добра своје државе и свог народа.

Међутим, то за саговорнике у филму нема никаквог значаја, та способност човека да напредује, да се мења. Они га све време покушавају приказати у светлу позадине испред које седе, као црног ђавола, аутократу, деспота, опсенара потпуно занемарујући чињеницу да се стварност не поклапа са њиховим ставовима. Довољан доказ за то је управо чињеница што је тај филм угледао светло дана.

Флим је тежак галиматијас чији крајњи циљ вероватно није јасан ни наручиоцима, ни ауторима, а ни саговорницима – да сад овде не анализирамо дубље њихову компетенцију и разлоге зашто су баш они изабрани да причају о Вучићу.

Но, мора се приметити неколико ствари.

Људи који су завршили психологију, чак и докторирали, нису у стању да упуте критику на понашање, а не на биће, што је елементарно разликовање у психолошком приступу човеку.

Нико од ових људи није вршио ниједну од јавних функција на које је Вучић биран да би уопште имао представу како то изгледа, какав терет носи са собом, колика лична одрицања која не трпи само он лично већ и целокупна породица.

Нејасна је и улога новинара у филму који наступају са позиције аналитичара. Ово само по себи доводи у питање њихову новинарску објективност у пређашњем и каснијем раду – осим ако њихова новинарска објективност није баш оно што се у филму да и видети – сирови напад на достојанство једног човека утемељен само на ставовима појединаца који су овде сабрани из простог разлога што су спремни на тако нешто.

Тенденциозност наратива видљива је на сваком кораку. Тако се Драган Ђилас представља као човек који је победио Вучића на изборима у Београду, тек за неколико процената и уз цео државни апарат иза себе. У исто се време пренебегава то што је Вучић до ногу потукао Ђиласа на републичким изборима 2014. године када је Демократска странка једва сачувала парламентарни статус са 5.9% гласова, а СНС је освојио преко 48%, односно више од осам пута више гласова од Ђиласове ДС. Објективност би довела до приказивања и овог податка али то није у складу са наративом филма. Наратив је далеко од објективног изношења чињеница.

Један од прикривених циљева филма је дефинитивно и покушај да се створи осећај угрожености, односно личне храбрости учесника, јер саговорници више пута истичу да се Вучића боје и његови, па се због тога они сами осећају угроженијим него у 90. годинама XX века. Оваква тврдња, у земљи где полиција не бије чак ни насилне демонстранте који ломе и уништавају град и јавну имовину, да није трагична и апсурдна, била би смешна.

Хиљаду је детаља у овом непотребно дугом и бесмисленом остварењу чије би оспоравање чињеницама дуго потрајало. Али, њихова намера и није дијалошко спорење аргументима већ форсирање свог погледа на свет који нема утемељење у стварности.

Но, за ауторе филма и њихове саговорнике требало би да представља разочарење реакција гледалаца који су у највећој мери на страни Вучића јер одавно је мудар човек рекао да дела говоре гласније од речи. А иза Вучића остају дела, вечни споменици његове посвећености Србији, аутопутеви, школе, болнице, дечији вртићи, школе и фабрике. Да овај човек ништа више не уради, само ово до сада урађено је довољно да буде уписан у историју златним словима. Но, урадиће јер у његовој је природи да ради и да цео буде у служби Србије и свог народа. Иако аутори филма тврде да Вучић не испуњава своја обећања, народ боље зна. Народ зна јер види својим очима и верује им. Народ верује делима. Свако ко мисли својом главом верује делима.

Овај филм су само речи, речи, речи. Без доказа и чињеница. Речи саме по себи. Речи које су лажи. Речи које су најбоље огледало оних који их изговарају. Неко би могао помислити да ти људи мрзе Вучића. Али, не мрзе они њега. Мрзе себе јер кад се упореде с њим, пре или касније морају, се суочити са чињеницом своје недораслости пред једним таквим човеком. Великим човеком. Не само високим у физичком смислу већ истински великим човеком. Великаном.

Свеукупни утисак који остаје након одгледаног филма јесте зачуђеност. Зачуђеност тиме на шта је неко спреман и зашто је овако нешто спреман.
"Владалац" заиста није ништа друго до два дела, три сата ничега, ничега осим прича, ловачких и риболовачких лажи, које су и за кафански сто претеране.
А истина о Вучићу... Она ће тек да буде сагледана и сачувана у колективном сећању једног народа. Овог народа. Истина о човеку који је преузео девастирану и на сваки начин уништену земљу и дао целог себе да је уздигне из пепела и врати достојанство и њој и свом народу.

ЂИЛАС И ШОЛАК ДОТАКЛИ ДНО: СББ турским серијама сакрио филм "Прогон", одговор на ЊИХОВУ ПРОПАГАНДУ