Република Српска и Србија: Будућност БиХ ентитета после референдума?
Република Српска највећа је победа српског народа у другој половини 20. века. Скована у тренутку када је цео свет био уперен против Срба, она данас представља бастион српства - нажалост често више него и сама Србија.
Срби у БиХ освојили су слободу Дејтонским мировним споразумом 1995. године. Мада су се многи плашили да ће Република Српска доживети исту судбину као и Република Српска Крајина, неколико месеци након операције "Олуја" у којој су етнички очишћени Срби из Хрватске успешно је постигнут мир у Босни и Херцеговини који Србима омогућио самоуправу.
Мало ко је веровао да ће БиХ у формату у ком постоји већ 30 година опастати. Познато је професор на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву Нерзук Ћурак 2009. године за Радио слободна Европа изјавио да је Дејтон главни фактор који дели људе у БиХ и да она таква, непроменљива, не може опстати.
У интервјуу са Ћураком још тада наводи се једна занимљивост која је и данас кристално јасна, али ипак некако несхваћена. Док је 1995. године, при потписивању Дејтонског споразума, руководство РС било то које се највише нећкало, политичко Сарајево и Хрватска Херцег-Босна биле су те које су га оберучке прихватале.
Још 2009. године, а и до данас, десила се потпуна ротација. Сада су Срби у БиХ ти који инсистирају на Дејтону и бране га свом силом од унитарних снага Бошњака и Хрвата.
Страховито политичко тлачење Срба у Босни и Херцеговини, предвођених председником РС Милорадом Додиком, наставило се. Милорад Додик осуђен је на суду који над њим нема надлежност, од стране "високог представника" ког нико није изабрао и не постоји у међународном праву.
То звучи врло познато. Босна и Херцеговина држава је са страним управником из западне Европске земље наметнутим од стране великих сила које имају скоро бесконачну моћ над том државом. Наративи о Републици Српској као "геноцидној творевини" нису ништа до правдање неоколонијализма и тлачење регије која одбија да буде послушна управницима.
Срби у РС већински нису вољни да слушају наметнуте директиве, и мало је вероватно да ће на референдуму који би потврдио пресуду Милораду Додику заокружити "ДА".
Шта ће се онда догодити када Босном одјекне то историјско "НЕ"? То можемо само да претпоставимо.
Власт Србије је последњих година успоставила доста коренитије односе са Републиком Српском, и релација Вучић-Додик постала је значајна осовина политичких одлука у региону.
Нестабилност Србије засигурно је била велики фактор у удару на Додика 2025. године. Приоритети власти морају да буду на решавању унутрашње кризе кроз које наше друштво пролази како би се пажња ваљано усмерила ка ситуацији у којој је наш народ у комшилуку.
И није само Српска на удару. Косово и Метохија је стална рана која се обнавља из године у годину, и напади на српско становништво у том региону само су се појачали у току ове кризе.
