Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ШТА КАЖЕШ НА ОВО, КОЛИНДА: Српско власништво у Хрватској вредно 40 милијарди евра!

19.12.2016. 13:53
Пише:
Србија Данас/Вечерње новости
Lička Krajina
Личка Крајина / Извор: Профимедиа

Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших предузећа и општина у Хрватској, у тренутку распада СФРЈ, била је 1,8 милијарди евра

Потраживања фирми и грађана из наше земље умногоме надмашују рачунице из Загреба. Када би се поредила потраживања Србије од Хрватске и обрнуто, тад би добрано превагнуо на српску страну. Јер, српски грађани и фирме од Хрватске очекују имовину вредну између 30 и 40 милијарди евра!

Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших предузећа и општина у Хрватској, у тренутку распада СФРЈ, била је 1,8 милијарди евра. Ово су показале тадашње Републичке дирекције за имовину. Рачуна се да је у овој бившој југословенској републици имовину оставило 300-400 српских предузећа, међу којима су „Железнице Србије“, НИС, „Симпо“...

Доста тога је продато. Хрватска је тек 2004. године ратификовала Анекс „Д“ Споразума о сукцесији, који прописује да се сва имовинска права враћају на дан 31. децембра 1990. До тог тренутка, међутим, већ је продала многа синдикална одмаралишта, туристичке објекте и пословни простор. Према подацима тамошњег Фонда за приватизацију, 158 објеката је продато, 10 додељено на коришћење, за 40 зграда и станова воде се спорови, а 91 објекат је слободан.

ЗАШТО СРБИЈА ЋУТИ? Хрвати имају план против Србије, а није у питању оружје

Lička Krajina
Личка Крајина / Извор: Профимедиа

Хрватска одбијала тужбе наших фирми

Хрватски судови су годинама одбијали тужбе наших предузећа, у складу са упутством њиховог правобранилаштва из 2004. То су правдали чињеницом да оштећене фирме нису имале право својине 1990, занемаривши да у правном систему бивше Југославије није посотјало право својине на непокретностима, већ само државно или друштвено власништво, док су конкретна лица имала право располагања, управљања и коришћења.

tabela
табела / Извор: СД/илустрација

Списак имовине грађана која је остала у Хрватској далеко је већи од онога што траже предузећа. Некадашњи Комитет за расељена лица извршио је попис 1995., после акције „Олуја“.

„Наравно да то није сва имовина јер се много њих није јавило из страха“, каже Борислав Микелић за Вечерње Новости, некадашњи премијер Републике Српске Крајине. „И поред тога, имовина коју смо  пописали премашила је 30 милијарди евра!“.

КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД?! Док се Колинда извињава због српских чоколадица, ми КУПУЈЕМО ХРВАТСКЕ ПРОИЗВОДЕ!

Lička Krajina
Личка Крајина / Извор: Профимедиа

Према његовим речима, евиденција је показала да су Срби у Хрватској имали најмање 600.000 хектара земљишта (320.000 најплоднијих ораница, 120.000 под шумом, воћњацима и виноградима). Имали су и 14 милиона квадрата грађевинског земљишта (10 милиона под становима и четири пословног простора).

„Срби су остали без 90-100 милиона евра девизних резерви, три и по милијарде динара у пословним банкама и 600 милиона евра хартија од вредности“, наводи Микелић. „Започете, а недовршене инвестиције процењене су на 400 милиона евра, а залихе робе на 15,5 милијарди динара.

Lička Krajina
Личка Крајина / Извор: Профимедиа

Никада није рађена процена српске имовине

Посебно је рачунато колики је удео Срба за самодоприносе за изградњу водовода и канализације, пуне и електромреже, здравствених установа, школа и вртића, а колики је њихов деоничарски удео у друштвеним предузећима која су приватизована. Дошло се до бројке од четири до пет милијарди евра! Томе треба додати и дуг за неисплаћене пензије од милијарду евра, као и потраживање грађана за викендице. Од 25.000 житеља некадашње Југославије који су имали некретнине, јавило се 14.000, али процена њихове имовине није рађена.

„Један од споредних тужбених захтева о ком ће одлучивати Међународни суд у Хагу по тужбама Србије и Хрватске за геноцид, јесте и захтев Хрватске да јој Србија надокнади штету коју је током рата претрпела њена привреда. Истовремено, Србија је поднела захтев да се свим Србима надокнади штета коју су претрпели током рата, нарочито за време „Олује“, рекао је Саво Штрбац из организације „Веритас“.

}