Манастири као светионици вере и знања: Задужбине Светог Саве и очување идентитета кроз векове
У историји српског народа манастири нису били само места молитве, већ и кључни центри културе, образовања и народног памћења. Од времена светог Саве и његових задужбина, па све до данашњих дана, манастири су играли пресудну улогу у очувању духовног, просветног и националног идентитета.
Утемељивач аутокефалне Српске православне цркве, Свети Сава, још у 13. веку препознао је важност синтезе вере и знања. Оснивањем манастира попут Студенице, Жиче и Хиландара, постављени су темељи не само црквеног поретка, већ и образовања, књижевности и народног просвећивања.
Теолог Лука Стојановић истиче да су манастири у средњем веку функционисали као праве образовне установе:
-Манастири су били места где се учило читање, писање, црквено право, али и практичне вештине. Они су чували рукописно наслеђе, развијали језички израз и обликовали културни идентитет који је опстајао и у најтежим временима.
Задужбинарство као пракса српских владара, почев од Стефана Немање и његових потомака, није било пука побожност, већ и јасно промишљање у правцу дугорочне стабилности и самобитности народа. Манастири су грађени као духовне тврђаве, али и као средишта у којима се неговало памћење народа.
У периоду османске власти, улога манастира додатно је добила на значају. Они су постали уточишта за народ, чувари писмености и хроничари историјских догађаја. Многи су тајно обучавали младе, чували преписке и књижевне текстове, а богослужења су неретко била једини облик заједничког окупљања и отпора.
-Национални идентитет у таквим условима није могао да се обликује кроз државне институције, јер их није било. Манастири су, уз Цркву, преузели ту улогу — преносећи и веру и осећај припадности кроз генерације- наводи Стојановић.
У савременом контексту, иако више нису у центру друштвеног живота као некада, манастири и даље имају важну функцију. Њихова тишина и достојанство нуде простор за духовну обнову, а многи међу њима данас су и важне културолошке и туристичке дестиниације. Поред тога, кроз манастирске радионице, музејске поставке и програме духовног образовања, они и даље доприносе очувању националног идентитета.
-У времену глобализације и културног заборава, повратак манастирима није само духовни чин — то је и начин да се обнови свест о сопственим коренима, језику, обичајима и вредностима које нас обликују као народ - закључује Стојановић.
Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
