Да ли је ово почетак "ИСЛАМСКОГ НАТО-а"? Све се више говори о новом пакту који би могао да промени свет, а ево које земље би га чиниле

То значи да балистичке ракете путују у горње слојеве атмосфере или чак у свемир, а затим се враћају назад. Крајња мета израелских ракета били су припадници терористичке групе Хамас, који су се у луксузној четврти катарске престонице Дохе састали како би разговарали о могућем прекиду ватре у Гази. Шест особа је погинуло, иако се чини да оне нису биле циљ Израела.

С обзиром на то да су ракете долетеле неочекивано, Катар није могао ефикасно да се одбрани. Најважнија заштита Катара од Израела заправо нема никакве везе са софистицираним системима противракетне одбране. САД, као најважнији савезник Израела, има своју највећу регионалну базу у Катару и недавно је тој земљи доделио статус "главног савезника ван НАТО-а".

Али то, изгледа, није било довољно да заустави Израел у његовом првом познатом нападу на једну заливску арапску државу. То је уједно и потез за који су САД потенцијално морале да знају, пише Deutsche Welle.

САД се сматра непоузданим

"Израелски напад је пољуљао поверење земаља региона у њихове везе са САД-ом и приближиће их једне другима. Ове нафтне монархије су превише сличне, тако директан напад на њихов суверенитет и осећај безбедности неприхватљив је за све њих", написала је Кристин Диван, виша сарадница у Араб Гулф Статес Институте у Вашингтону, недуго након напада.

Као резултат тога, "владари у Персијском заливу настављају потрагу за већом стратешком аутономијом и све су одлучнији да се заштите од ризика зависности од САД-а", потврдила је Санам Вакил, директорка програма за Блиски исток и Северну Африку у Chatham Хоусе-у, у ауторском тексту за британски Гуардиан.

Због свега тога, протекле недеље све више се говорило о формирању "исламског НАТО-а", одбрамбеног савеза исламских и арапских држава који би функционисао слично Северноатлантском савезу, односно НАТО-у.

На хитном самиту, који су прошле недеље организовали Арапска лига и Организација исламске сарадње, египатски званичници предложили су заједничке снаге за арапске земље, нешто попут НАТО-а.

У говору на самиту, ирачки премијер Мохамед Шиа ал-Судани позвао је на колективан приступ регионалној безбедности. Шест чланица Савета за сарадњу у Заливу (GCC) Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, саопштило је да ће активирати одредбу из споразума о заједничкој одбрани потписаног 2000. године, према којој се напад на једну чланицу сматра нападом на све.

Након хитног самита, министри одбране држава Залива одржали су још један састанак у Дохи и договорили побољшање размене обавештајних података и извештаја о стању у ваздуху, као и убрзано увођење новог регионалног система за упозорење од напада балистичким ракетама. Такође су најављене и заједничке војне вежбе.

Исте недеље је  Саудијска Арабија објавила да улази у "стратешки споразум о међусобној одбрани" са Пакистаном. Две су земље прогласиле да ће се "било каква агресија односно напад на једну од њих сматрати нападом на обе".

Да ли је ово почетак "Исламског НАТО-а"?

То можда звучи као да се формира нека врста "Исламског НАТО-а" ради супротстављања Израелу, али стварност је ипак нешто другачија, кажу познаваоци прилика за DW.

"Савез по узору на НАТО је нереалан, јер би обавезао државе Залива на ратове које оне не сматрају виталним за своје интересе. Ниједан владар у земљама Персијског залива не жели да буде увучен у сукоб с Израелом у име, на пример, Египта", каже Андреас Криг, виши предавач на Школи за безбедносне студије на Кинг’с College-u у Лондону.

Ипак, ствари се мењају након напада на Доху, сматрају аналитичари.

"Безбедност у Заливу се дуго заснивала на моделу где у суштини плаћате некоме другом да се брине о вашој заштити. Тај менталитет почиње да се мења након напада на Доху, иако врло споро", признаје он.

Уместо "исламског НАТО-а", свет би могао да види такозвани 2формат 6 2", објашњава Цинзиа Бианко, стручњакиња за заливске земље при Европском савету за сполјне послове (ЕЦФР).

Израз "6 2" односи се на шест држава чланица Савета за сарадњу у Заливу (GCC), те на Турску и Египат.

Цинзиа Бианко верује да се о том формату вероватно разговара и на маргинама Генералне скупштине УН-а ове неделје.

"Не ради се заправо о аранжману типа Члан 5 НАТО уговора (о колективној одбрани)", рекла је ова стручњакиња за DW, јер посвећеност држава Залива међусобној одбрани није тако чврста као код чланица НАТО-а.

"Вероватније је да се ради о колективизацији безбедносних и одбрамбених ставова и, можда, што је најважније, о слању поруке одвраћања Израела", додала је она.

Војна помоћ сполја

Формат "6 2" има више смисла од "Исламског НАТО-а", наставља Криг.

"Турска је "најпоузданији незападни партнер за Залив, с војском стационираном у Катару још од 2017. и стварним капацитетом за брзо деловање у кризама", тврди Криг.

"Египат је сложенији случај. Има војни капацитет, али се у неким заливским престоницама сумња у његову поузданост. А и ако је формат "6 2" заиста на столу, све ће се одвијати полако и дискретно", примећују и Криг и Бианко за DW.

Такође је могуће да ће државе Залива, које су дуго биле зависне од САД-а, покушати да прошире одбрамбене везе с другим земљама.

"Сигурно постоје и други актери, попут Русије и Кине, који су спремни да замене САД. Али мало је вероватно да ће било који сполјни актер преко ноћи заменити САД", каже Синем Џенгиз, истраживачица на Катарском универзитету.

Уосталом, државе Залива то не би ни желеле. Оне и далје зависе од америчке војне технологије. На пример, након напада на Доху, Катар је тражио нова јемства од САД-а да су и далје њихови партнери.

"Важно је напоменути и да САД заправо никада нису биле отворено против овакве регионализације одбране. Оне су заправо увек подстицале стварање јединствене архитектуре балистичке одбране за земље Залива.", истиче Бианко.

Заправо, више војне интеграције у Заливу могло би да значи и више САД-а, јер су амерички системи окосница регионалне одбране, објашњава Криег.

"Али политичко размишљање се променило. Вашингтон се више не сматра крајњим јемцем безбедности, већ партнером чија је подршка условна и трансакциона. Лидери Залива се прилагођавају идеји да САД имају интересе, а не савезнике, те настоје да изграде безбедносни стуб предвођен земљама Залива, што би био неки средњи пут између Ирана и Израела", додао је он.

Србија Данас/Телеграф