ДЕСЕТ ОКРИЋА У 2020. КОЈА СУ ПРОМЕНИЛА СВЕТ: Тајне диносауруса, свемира и једна вакцина - није у питању корона
Од откривања звездане прашине старије од Сунчевог система до првих назнака ДНК диносауруса, научници су дошли до важних сазнања у 2020. години која су можда прошла неопажено
У години без преседана, коју су обележиле пандемија и бројна политичка превирања, поједине теме су се можда нашле у другом плану, а у њих спадају и нека научна откића која нису у вези са појавом новог вируса.
ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ СЕДМОГОДИШЊЕГ ДЕЧАКА: Ускочио кроз прозор у запаљену кућу како би спасао млађу сестру (ФОТО/ВИДЕО)
ИСТОРИЈА ИСПИСАНА У АРГЕНТИНИ: Велика победа женских права, колосални пораз католичке цркве (ФОТО)
Од откривања звездане прашине старије од Сунчевог система до првих назнака ДНК диносауруса, научници су дошли до важних сазнања у 2020. години која су можда прошла неопажено.
Пре неколико милијарди година, када Сунце још није постојало, умирућа звезда избацила је велику количину прашине у свемир, а део те прашине остао је на метеориту Марчинсон који је ударио у Аустралију септембра 1969. године и сматра се најстаријим материјалом пронађеним на Земљи.
Нове анализе делова метеорита показале су да је звездана прашина на њима стара између 4,6 и 7 милијарди година. Она се може наћи на само пет одсто метеорита, али то научнике није обесхрабрило да трагају за њом.
Ове године, научници су такође идентификовали остатке првог ембриона тираносауруса.
Откриће потиче од налаза са два различита места - једно је отисак стопала пронађен 2018. године у Алберти, Канада, а друго остатак доње вилице откривен 1993. у Монтани, САД.
УХАПШЕН ОТАЦ СЕРГЕЈ: Изопштени свештеник, познат по контроверзним изјавама, наговарао ДЕТЕ на САМОУБИСТВО
ИЗБЕГАО СМРТНУ КАЗНУ, АЛИ НЕ И ПРАВДУ: Преминуо затвореник који је силовао и убио девојчицу (14) (ФОТО)
Анализе остатака, старих између 71 до 75 милиона година, показују да су ембриони тираносауруса били изненађујуће мали - нешто испод једног метра, али са јако дугим репом.
То је око десет пута мање од величине које су достизали као одрасле јединке.
Овај податак уједно објашњава зашто научници нису раније открили мале тираносаурусе - нису очекивали да ће бити толико мали.
Новембра 2018. године летилица "Инсајт" стигла је на Марс, да покупи материјал са ове планете и врати га на Земљу.
Међу занимљивостима запаженим у овој мисији је и брујање на Марсу - летилица изгледа да је константно подрхтавала у ритму потреса на овој планети.
Звук има тон виши од већине природних шумова на Земљи, а његово порекло је још увек непознато.
У 2020. години научници су коначно разрешили мистерију звезде Бетелгез. Ова звезда је обично међу најсјајнијим на небу, али је децембра 2019. године њено интензивно треперење мистериозно угашено.
Научници су помисли да је звезда при крају свог животног циклуса и да ми могла да експлодира као супернова сјајнија од Месеца. Међутим, августа ове године НАСА је објавила да је посматрање путем телескопа "Хабл" открило да је звезда највероватније испустила ултраврели млаз плазме који је спречио да њен сјај буде виђен са Земље. Звезда Бетелгез се у своје уобичајено стање вратила овог пролећа.
Одлично очуван предњи део тела диносауруса нодосаура старог 110 милиона година случајно пронађен 2011. године у Алберти, Канада, изненадио је и обрадовао научнике, а ове године уследило је још једно усхићење, када су анализе откриле који је био последњи оброк животиње, такође сачуван у њеном стомаку.
Животиња је неколико сати пред смрт појела одређену врсту папрати, а највероватније је угинула у лето. Иако је реч само о једном оброку, откриће пружа изузетан поглед на последње сате живота једне животиње која је живела пре више од сто милиона година.
Још једно од овогодишњих откића повезано је са диносаурусима, а тиче се њихове ДНК.
Наиме, научници су ове године учинили значај помак у проучавању фосилизоване ДНК.
Проучавајући добро очуване фосиле старе преко 70 милиона година, тим је идентификовао обрисе ћелија у којима би могли бити хромозоми и неколико могућих нуклеуса, односно структуру у којима се налази ДНК.
Они још увек не могу да потврде да ли је реч о ДНК или о неком другом генетском нуспроизводу. Међутим, сама идеја о томе шта све фосили могу да очувају апсолутно је узбудљива, истичу они.
У стенама на северозападу престонице Јужне Африке пронађени су остаци лобање за коју се најпре мислило да је припадала дрвеном бабуну.
Два студента у Аустралији су, међутим, ове године открила да је реч о лобањи хомо ерецтуса, првој таквој која је пронађена у Јужној Африци, и најстаријој до сада откривеној на свету - она датира од пре два милиона година.
Камени предмети пронађени у пећини Чикивите у Мексику указују на то да су људи на америчко тло можда дошли још пре 30.000 година, што је више него дупло дужи период у односу на последње процене.
Ова тема предмет је велике дебате међу археолозима, који су најпре сматрали да присуство људи у Америци датира од пре око 13.500 година, када се повукао лед и отворили путеви из Азије.
Међутим, према најновјим сазнањима, камени предмети пронађени у пећини, прошарани комадићима угља старог 30.000 година, указују на то да су људи у Америку дошли још пре него што су глечери почели да се топе.
Претпоставља се да је пећина пружила склониште за људе када је регион био много хладнији, влажнији и зеленији него што је то данас.
Тим научника из Аустралије истраживао је морско дно око северног дела Великог коралног гребена када је наишао на корални гребен висине преко 500 метара - први такве врсте који је пронађен у последњих 120 година.
Познат као одвојени гребен, ово је један од осам од те врсте познатих у региону. Тим је прикупио узорке стена и неких организама који ће бити послати у лабораторију на анализе, а за сада је уочено неколико нових врста риба.
Коначно, захваљујући новој вакцини, окочана је друга највећа епидемије еболе. Јуна 2020. године Светска здравствена организација је прогласила крај епидемије, након скоро две године.
Први случај је детектован у источном делу Конга 2018. године, а сузбијање ширења заразе било је јако тешко због грађанских немира у земљи.
Међутим, захваљући новој вакцини, епидемија је окончана, а током кампање имунизације вакцину је примило преко 300.000 људи.
Вирусом је било заражено преко 3.480 људи, од којих је скоро 2.300 преминуло.