Један од медијски најпраћенијих случајева икада: Прошло је скоро 20 година од мистериозног нестанка успешне адвокатице - Њена судбина и данас непознаница
Нестанак адвокатице Елодије Гинеску оставио је дубок траг у румунском друштву. Случај су обележили драматични догађаји, шокантна открића и сложена истрага која је трајала годинама.
Од 2007. године, када је нестанак пријављен, па све до данас, сваки детаљ пажљиво је анализиран, а крај ове приче био је, такође, пун изненађења.
Елодија Марилена Гинеску била је румунска адвокатица из Брашова, чији нестанак 2007. године представља један од најпознатијих и најмедијски најпраћенијих случајева у историји Румуније.Иако њено тело никада није пронађено, њен супруг, полицијски инспектор Кристијан Чиоака, осуђен је на 22 године затвора за њено убиство.
Нестанак и истрага
29. август 2007. године, Елодија Гинеску, успешна адвокатица и мајка двогодишњег дечака, нестала је без трага, а њен супруг, Кристијан Чиоака, полицајац из Питештија, био је тај који је обавестио надлежне.
Овај нестанак био је почетак истраге засноване на сумњама и инкриминишућим доказима, али без најважнијег елемента – тела жртве. Пет година истрага је стагнирала, све док нове технологије нису омогућиле откривање трагова крви који су довели до осуђујуће пресуде Чиоаки. Овај случај постао је симбол приче у којој истина може остати скривена у сенци, а судбина једног живота одређена непредвидивим околностима.
Две недеље након нестанка, истражитељи су пронашли одећу са траговима крви у провалији, што је изазвало сумњу.
Још један кључни тренутак догодио се месец дана касније, када су полицијска униформа и лични предмети оба супружника пронађени у другој провалији, близу Рашнова.
Полицијски инспектори су закључили да се у ноћи између 29. и 30. августа 2007. догодио сукоб између Елодије и Кристијана Чиоаке који је прерастао у трагедију. Сведоци су изјавили да су чули вику из њиховог стана, а истрага је открила детаље о могућем физичком нападу.
Бивши тужилац у случају, Мариус Јакоб, изјавио је да му је овај предмет био "близак срцу" наглашавајући важност доказа који су довели до оптужнице против Чиоаке.
- Ми смо рекли све што смо имали да кажемо када смо га оптужили у притвору - рекао је Јакоб, док је Елодијина мајка, Емилија Ghinesku, додала: "Почела је да се остварује правда јер су докази били 100% тачни."
Планирали развод због наводне прељубе
Према оптужници, у ноћи између 29. и 30. августа 2007, услед претходних тензија изазваних планираним разводом због наводних превара с обе стране, расправа између Кристијана и Елодије ескалирала је. Током сукоба, Чиоака је више пута ударио Елодију, што је довело до њене смрти.
Иако тело никада није пронађено, форензички докази су били довољни да се Чиоака у јулу 2013. године осуди на 22 године затвора за убиство супруге. Он је током суђења тврдио да је Елодија жива и да је побегла са другим мушкарцем. Упркос његовим тврдњама, суд је пресудио на основу прикупљених доказа.
Медијска пажња - Откривене тајне из Елодијиног приватног живота
Поред открића везаних за нестанак, и Елодијин приватни живот постао је предмет јавног интересовања.
Претпоставља се да је адвокатица имала ванбрачну везу са чланом Службе за заштиту и обезбеђење (SPP), што је потврђено у њеним приватним писмима. У њима је говорила о својој склоности ка алкохолу и како је то утицало на њене односе.
Веза између Елодије Гинеску и Илија Кристијана, бившег припадника SPP-a, почела је 2006. године преко интернета. Њихова веза постала је важан елемент случаја.
- У августу 2007. срели смо се у Дубаију, где смо заједно провели одмор, док сам ја био на мисији у Авганистану. Током одмора смо се посвађали, а ја сам је ударио – ошамарио сам је. Касније сам јој се извинио мејлом, али ми није одговорила. Елодија није деловала ни физички ни психички повређено и није тражила медицинску помоћ. (…) После одмора сам покушао да ступим у контакт с њом, али нисам успео. Нестанак сам сазнао с телевизије, док сам био у Авганистану, и одмах сам помислио да се десило нешто страшно - изјавио је Илије Кристијан пред судом у Аргешу.
На питање адвокатице Марије Васи, која брани Кристијана Чиоаку, о садржају Елодијиних мејлова из јула 2007. године у којима се помиње "луда одлука која би могла завршити крвљу", Илие је рекао да су разменили око 600 мејлова, али да се тог конкретног не сећа.
Писма и поруке између Елодије и Илија
Илие Кристијан је рекао истражитељима да су се најпре дописивали путем интернета, а затим се и тајно виђали. Веза је била тајна јер је Елодија већ имала породицу. У порукама је говорила о емоционалној повезаности и тренуцима проведеним заједно.
У поруци од 22. априла 2007. Елодија пише:
"Ово пролеће нема никакав смисао без тебе… Сунце не сија, трава није довољно зелена и само желим да се завучем у корпу за веш… у леви угао купатила… да ме нико не дира…“ И наставила: „У грудима, стомаку, у мислима о теби имам неподношљив бол… Сећаш ли се нашег првог пољупца?… Прве боце вина?… Прве пијанке? :)“
У другој поруци из маја исте године, описује пијану ноћ с пријатељима:
„Здраво, љубави… Ни не држим више телефон крај себе… И онако ме не зовеш. Што се тиче синоћ, твој друг Данијел ме је спречио да ти се јавим :)))) Био је брз, чуо је телефон, али било је касно… И ми смо се синоћ напили… Исплакали се свако над својим проблемима… Глава ми пуца… Изгубила сам кондицију, бејб…“
Елодија је предвидела сопствену смрт?
У једној поруци Елодија као да је наслутила своју трагичну судбину:
"Дакле, отишла сам код ње (стјуардесе Кристине), пиле смо виски, причале, па изашле да једемо… И пиле црно вино, наравно… Била сам пијана… Као ономад у Пицоло Монду… Сећаш се?… Нисам знала шта да радим, бејбе… Искрено… Умрећу пре него што ова година прође!…"
Ова страна њеног живота интензивно је експлоатисана у медијима, што је додатно драматизовало случај.
Кристијан Чиоака – контроверзна пресуда
Након дуготрајне истраге и суђења, Кристијан Чиоака је осуђен за убиство, иако тело никада није пронађено. Године 2014. осуђен је на 15 година и 8 месеци затвора, што је представљало важну победу за породицу Елодије, која је годинама чекала правду.
Ипак, пресуда и даље остаје под знаком питања, јер је током процеса било много контрадикторних исказа.