Канада покренула поступак за заплену руског авиона Ан-124

Ова одлука уследила је након што је Канада затворила свој ваздушни простор за руске авио-компаније као реакцију на руску инвазију на Украјину.

Заплена авиона у хуманитарној мисији

Авион Ан-124-100 (РА-82078) компаније Волга-Днепр стигао је у Торонто 27. фебруара 2022. године у оквиру хуманитарне мисије. Овим летом, авион је испоручио тестове за COVID-19 и личну заштитну опрему из Кине у Канаду. 

Међутим, истог дана када је авион слетео, Канада је донела одлуку о затварању свог ваздушног простора за руске авио-компаније, као део ширег пакета санкција уведених због руског напада на Украјину.

Након слетања, авион је остао паркиран на аеродрому Лестер Б. Пирс, без могућности повратка у Русију. Због забране прелета, Ан-124 је постао “заробљен” на аеродрому у Торонту, а проблем се додатно закомпликовао када је канадска влада у јуну 2022. године легализовала конфискацију имовине санкционисаних субјеката кроз измене Закона о посебним економским мерама (Специал Ецономиц Меасурес Ацт).

У међувремену, трошкови паркирања авиона су нагомилани на више од 330.000 долара, а дневни трошак наставља да расте, будући да накнада износи 0,58 УСД по минуту. Управа аеродрома изразила је незадовољство због присуства авиона на писти, али канадска влада није повукла одлуке које би омогућиле његово уклањање.

Правни основ и међународне реакције

Процес конфискације одвија се у складу са канадским Законом о посебним економским мерама и додатним законским изменама које омогућавају заплену имовине санкционисаних лица. Влада је поднела захтев Вишем суду Онтарија за конфискацију, уз образложење да су власници авиона повезани са санкционисаним ентитетима, укључујући Волга-Днепр Ерлајнс,, Волга-Днепр Гроуп, Сбербанк и оснивача Алексеја Исаикина.

Оваква одлука изазвала је подељене реакције у међународној правној заједници. Док неки правни стручњаци сматрају да Канада има правно упориште у оквиру својих санкционих мера, други сматрају да овакви потези могу представљати кршење међународног права. Адвокат Вилијам Пелерин (William Pellerin) из фирме McMillan оцењује да Канада “прелази границу” у погледу санкционих закона, док Џон В. Боскаријол (Јохн W. Босцариол), шеф међународне трговинске групе McCarthy Тéтраулт, сматра да Канада прецењује своје могућности у погледу оваквих мера.

Економски и политички контекст

Конфискација авиона Ан-124 део је политике западних земаља које су замрзле руску имовину у склопу санкција уведених након почетка сукоба у Украјини. Канада је једна од првих земаља која је легализовала заплену имовине санкционисаних субјеката, док друге државе за сада остају на нивоу замрзавања.

Волга-Днепр Ерлајнс, тврди да је конфискација незаконита и да представља експропријацију имовине без адекватног правног основа. Компанија је покренула арбитражни поступак против Канаде и процењује штету на најмање 100 милиона долара. Ова ситуација додатно компликује билатералне односе Канаде и Русије и потенцијално угрожава пословне интересе других компанија из санкционисаних земаља.

Став Украјине и могућа употреба авиона

Украјинска влада подржава канадску одлуку, а министарка правде Олха Стефанисхина изјавила је да је конфискација Ан-124 један од главних циљева у оквиру помоћи Украјини. Уколико конфискација буде правоснажно одобрена, авион би могао бити коришћен за хуманитарне или војне сврхе, с обзиром на његове способности превоза тешког терета.

Случај заплене авиона Ан-124 Волга-Днепр Ерлајнс у Торонту отварио је бројна правна и политичка питања, како у контексту међународног права, тако и са аспекта инвестиционе сигурности у Канади. Овај правни поступак прате међународни правни стручњаци, док се очекује да Виши суд Онтарија донесе коначну одлуку о судбини авиона. Исход ће вероватно имати дугорочне последице на пословање руских компанија у Канади, као и на односе између Отаве и Москве.