На Олимпу се опет слави Зевс! Верници отворили први грчки храм после 1.700 година – власт покушала да га затвори
Фестивал „Промитеја 2025“ окупио хиљаде следбеника старих богова, а у Аркадији никнуо прави храм посвећен Зевсу, Дионису и Пану – упркос забрани Министарства!
Планина Олимп, колевка грчке митологије, поново је заблистала у светлу бакљи, музике и костима – Фестивал „Промитеја 2025“ прославио је три деценије постојања уз хиљаде верника и знатижељника који следе древне богове.
Додекатеисти – следбеници дванаест богова Олимпа – током фестивала славили су древну филозофију, уметност и ритуале у част моћних божанстава: од Зевса, преко Атине, до Диониса. У подножју Олимпа, у Литохору, одржане су дискусије, спортске игре, уметничке радионице и – можда најспектакуларније – вечерње баханке са музиком и обредима.
-Промитеја није повратак прошлости, већ дијалог са њом - поручују организатори, позивајући на поновно повезивање са коренима које савремени свет, како тврде, предуго игнорише.
Али можда још снажнији симбол препорода хеленских веровања догодио се у марту 2025. године – отворен је први активни грчки храм после чак 1.700 година! На Пелопонезу, у срцу Аркадије, у селу Калијани, изграђен је храм посвећен Зевсу, Дионису и Пану. Идејни творац је др Манолис Хелиотис, а архитекта Евангелос Бексис каже да је све рађено „по правилима златног пресека, са мермером из разних крајева Грчке и по узору на античке храмове“.
У храму се налази импозантна статуа Пана – бога природе и плодности, симбола дивље слободе – као сведок духовне обнове једне вере за коју многи сматрају да је вековима била потиснута.
Међутим, упркос грађевинским дозволама и архитектонској прецизности, власти су брзо реаговале: Министарство просвете издало је налог за забрану рада, а посебна инспекција запечатила је улаз у храм. Бексис поручује да „десетине хиљада људи немају право да се моле својим боговима“ и да се „исправља неправда векова“.
Иако је храм забрањен, он постоји. И није усамљен – широм Грчке ничу сличне иницијативе. Покрет оживљавања хеленских веровања више није ни мали, ни маргиналан – то је све гласнији одговор на духовну празнину модерног света.
Док се у Литохору игра у част Диониса, а у Калијанију моли Зевсу, Грчка, изгледа, води битку између прошлости и садашњости – а можда, заправо, покушава да их помири.
